Живот императорске породице Романов неретко су отежавале разноразне болести које нису могли излечити ни конзилијуми лекара са двора, а ни мистици и надрилекари, који су често били последња сламка спаса оболелих или чланова њихове породице. Проклетство Романових "косило" је све пред собом, а његове "жртве" нису имале никакве шансе на нормалан живот. Од чега су боловали чланови руске императорске породице и ко је због грешке лекара на онај свет отишао много раније него што је требало?
Чудне болести Александре Фјодоровне и њена вера у надрилекарство
Императорка Александра Фјодоровна током живота је готово непрестано имала проблема са срцем и нервним системом, а њено душевно стање с времена на време било је алармантно - толико, да је имала акутне хистеричне нападе праћене боловима и вртоглавицама. Императоркини зглобови такође нису били сјајног здравља, а дешавало се да није могла недељама ходати без ортоперских помагала. Око њеног здравља бринуо се читав тим лекара, који су чинили све што у њиховој моћи да јој буде макар мало боље, али мало шта је давало резултате. Једино што јој је иоле помагало били су (чудни) савети доктора Јевгенија Боткина:што мање кретања, масажа и посебне капи - плацебо ефекат или не, Александра Фјородовна се ипак осећала нешто боље.
У тренуцима очаја и несносних болова, супруга Николаја II помоћ је тражила и од различитих исцелитеља и надрилекара, а њена потрага за алтернативним методама лечења њеном здравственом стању додавала је још више мистике у очима посматрача. Њена страст према натприродном савладала је и када је маштала да након четири ћерке роди наследника - тада се пуна наде обратила хипнотизеру Филипу са молбом да јој помогне да остане у другом стању.
Царевића Алексеја "покосила" неизлечива болест
Након неколико безуспешних покушаја да свом супругу, Николају II роди наследника, Александрина молитва коначно је услишена, и на свет се појавио царевић Алексеј. Ипак, срећа није дуго потрајала: лекари су установили да је син од мајке наследио неизлечиву болест хесенких војвода - хемофилију.
Напори лекара да се Алексејево здравствено стање држи под контролом били су безуспешни, а несташни дечак жељан игре и забаве свакодневно им је задавао велике муке, будући да су и најмањи ударац или модрица могли да проузрокују обилно унутрашње крварење и оштећење мишићног и других ткива.
Лекарска грешка која је сина Александра II коштала живота
Још од најранијег узраста родитељи Николаја Александровича, руски император Александар II и Марија Александровна, били су забринути за његово здравље, будући да је царевић био крхке грађе. Када је имао 11 година лекари на двору приметили су још једну забрињавајућу ствар - дечак се борио и са посебним видом туберкулозе који је нападао кожу и слузокожу. Ипак, и поред неславног здравља, млади царевић трудио се да живи живот пуним плућима: да јаше, иде у лов и ни у чему себе не ограничава.
Нажалост, 1860. године, када је Николај имао само 17 година, пад са коња на хиподрому у Царском Селу, прекинуо је његово (релативно) безбрижно детињство, а након трагичног догађаја, његово здравље нагло је почело да се погоршава. Младић је био свакодневно у страшним боловима и малаксао, и ма колико покушавао да свом лекару, Шестову објасни да се не осећа добро, он је инсистирао на томе да његово стање није озбиљно и послао га на рехабилитацију на море.
Ипак, ни морска клима Николају није помогла, а симптоми су постајали све израженији и израженији: главобоље су бивале све јаче и учесталије, младић је непрестано повраћао и имао губитке краткорочне меморије. Пар година касније, када је Алексеј боравио у Ници на ко зна којој по реду рехабилитацији, доктор Здекауер је код њега дијагностиковао цереброспинални менингитис, а само годину нада касније царевић је, са једва навршене 24 године, напустио овај свет.
Изненадна смрт Николаја I окована велом тајни
Вест о смрти императора Николаја I која је Русију облетела 18. фебруара 1855. године за читав народ била је неочекивана, будући да нико није имао сазнања да је његово здравље под знаком питања. Колале су чак и приче да је император извршио и самоубиство или да су га отролали, а једна од верзија била је и да је умро од упале плућа.
Управо та верзија је у народу и најприхваћенија: наиме, император Николај Павлович био је страшно болестан готово три недеље, а његов лекар, Мандт, његову болест није узимао за озбиљно и лечење ограничавао тек хомеопатијом. Пред саму смрт, будући да је његово стање бивало из дана у дан све горе, окупио се конзилијум лекара, који су констатовали двоструку упалу плућа и преписали озбиљну терапију - нажалост, повратка није било, а император је умро од парализе плућа.