Снимање "Титаника" било би немогуће без руских подморница

Када се 1996. године у биоскопима појавио "Титаник" Џејмса Камерона, дилеме није било - успех романтичној катастрофи са младим Леонардом Дикапријом и Кејт Винслет био је загарантован. Ипак, овај подухват није био нимало лак: Камерон је желео да до детаља прикаже оригиналне костиме и ентеријер потонулог Титаника, а како би то успео, морао је заронити до саме олупине. Једини који су му у томе могли помоћи били су Руси.

За амбициозног Камерона ништа није немогуће

Камеронов филм о "Титанику" није био први овог типа - 10 година пре њега на овакав подухват осмелио се и Стивен Лоу, који је снимио документарац са реалним снимцима олупине која почива на дубини од 3800 метара, а који су добијени помоћу руских подморница "Мир-1" и "Мир-2", које је амерички Центар за развој технологије окарактерисао као најбоље апарате за дубоководне операције. Камерону је синула идеја - "Морам отићи у Русију и поразговарати са руским научницима!"

Да све добро осмисли, Камерону је било потребно две године, након чега се редитељ запутио у Калињинград - базну луку истраживачког брода "Академик Келдиш", на коме су се налазила обе подморнице "Мир". Ипак, његова идеја није ишла по плану, будући да студијска опрема није била одговарајућа, а добијени снимци нису могли да се монтирају у филм.

"Он је желео стерео снимак: две камере је хтео да постави у једну кутију, а за то су му биле потребне дупло тање камере од оних које смо имали на располагању. Питао је компанију "Сони" и они су рекли да је изводљиво, али да цена по камери неће бити 250.000, него милион долара", испричао је Јевгениј Черњајев, руски акванаут који је радио са Камероном.

"Мир-1" и "Мир-2" главне звезде "Титаника"

Након свих неопходних припрема, снимачка екипа "Титаника" коначно је испловила из луке у Калињинграду, а брод  "Академик Келдиш" са две подморнице на месту где је потонуо Титаник провео је 20 дана. За то време, Камерон је са екипом успео да зарони више од 20 пута. Услови нису били нимало једноставни: притисак на дубини од 3800 метара је 500 атмосфера, што значи да на прозор делује сила већа од 160 тона, а то је једнако тежини 4 тенка. Своје одушевљење Камерон није крио ни током снимања филма, а ни касније, а у својој књизи  "Истраживање дубина" поделио је и делић атфосфере са брода:

"За мене је то била грандиозна авантура, док је за Анатолија и његов тим то био обичан посао", написао је редитељ у својој књизи.

Роботи са лампицама и даљинским управљачем открили како је изгледао Титаник

Снимање се вршило уз помоћ посебних камера које су се налазиле изван брода у специјалним хидрауличним кућиштима, а на подморнице "Мир-1" и "Мир-2" били су уграђени модули који су на каблу улазили у Титаник, а којима се управљало помоћу даљинских управљача. 

Трака у касети била је довољна за 20 минута снимања, односно један зарон, а како би снимање под водом имало макар неки смисао, стручњаци су на апарате поставили халогене сијалице са усијаним влакном од по 1.200 вати пуњене јодом и живом. Овако опремљени, мали роботи на даљинско управљање обишли су цео брод: салоне обрасле алгама, палубе, кабине и прошли дуж бокова брода.

"Ушли смо у све просторије на Титанику, где год је било могуће провући опрему. Завирили смо у кабине, видели лежајеве, лавабое, огледала. Знали смо ко је у којој кабини боравио, и нашли смо одећу ових људи, њихове личне ствари. Чак смо обишли и складиште и прегледали терет", испричао је редитељ.

Камерон и руски научници наставили сарадњу и након "Титаника"

Званична премијера филма "Титаник" одржана је 1. новембра 1997. године на Међународном филмском фестивалу у Токију, а успех који је постигао био је невероватан: рекордних 200 милиона долара, колико је уложено у ово ремек-дело, филм је отплатио за само 25 дана. Ипак, на овоме се сарадња Камерона и руских научника није завршила, већ напротив, само продубила.

Камерон је накнадно са руским научницима снимио још четири документарна филма: "Духови амбиса", 2001. године, "Експедиција: Бизмарк", 2002, године, "Последње мистерије Титаника", 2005. и научнопопуларни филм "Чудесна бића из дубина", такође 2005. године.