Магазин
Студија потврђује: Живот у близини зелених површина чини нас чак 2,5 године млађима
Паркови у великим градовима и зелене површине помажу да се смањи врелина током летњих дана. Такође, ове зелене оазе помажу да се повећа биодиверзитет и створи осећај мира у граду, а најновије истраживање показује да зеленило помаже да останемо млади, успоравајући наше биолошко старење.
"Живот у близини зеленила може помоћи да људи буду млађи од календарског узраста, али верујемо да ће наши налази дати значајне информације и утицати на урбанистичко планирање, пре свега проширивањем зелене инфраструктуре у циљу промовисања јавног здравља и смањења здравствених проблема", каже Киезу Ким, аутор студије која се бавила истраживањем утицаја зеленила на дужи животни век људи.
Истраживање је дошло до закључка да су људи који су окружени зеленим површинама у просеку 2,5 године биолошки млађи од оних који немају зеленило у својој околини.
Изложеност зеленим површинама је раније била повезана са бољим кардиоваскуларним здрављем и нижим стопама смртности. Такође, пре се сматрало да је живот близу паркова и зелених површина здравији, јер су људи у њиховој близини проводили више времена у физичким активностима и имали више друштвених интеракција. Међутим, научницу су желели да оду корак даље и да испитају да ли зеленило има утицај на старење на ћелијском нивоу.
Да би истражили утицај природе на старење, тим који стоји иза студије испитао је хемијске модификације ДНК познате као метилација. Метилација игра неколико важних улога у телу, укључујући рециклажу аминокиселине хомоцистеина, а она је потребна за продукцију других аминокиселина, неуротрансмитера, хормона и антиоксиданата који учествују у процесима у телу. ДНК метилација "гаси" гене, што је важно за рани развој, имунитет, стварање памћења…
Претходни рад је показао да такозвани епигенетски сатови засновани на метилацији ДНК, могу бити добар показатељ здравствених стања као што су кардиоваскуларне болести, рак и когнитивне функције, и прецизнији су начин одређивања старости од календарских година. Епигенетски сат је мерење биолошке старости тестирањем неколико образаца метилације ДНК. Научници кажу да они су прецизнији начин мерења старости од календарских година.
Ким и тим који је радио истраживање, пратили су преко 900 белаца и афроамериканаца из четири америчка града: Бирмингем, Чикаго, Минеаполис и Окланд у периоду од 1986. до 2006. године. Користећи сателитске снимке, тим је проценио колико су адресе становања учесника биле у близини зеленила и паркова. Затим су упарили ове податке са узорцима крви узетим у 15. и 20. години студије, како би одредили биолошку старост испитаника.
Тим је конструисао статистичке моделе за процену резултата и контролу за друге варијабле као што су образовање, приход и фактори понашања, попут пушења, који су могли да утичу на резултате. Тумачећи резултате, открили су да су људи чији су домови окружени са 30 посто зеленог покривача у радијусу од 5 километара, били у просеку биолошки млађи 2,5 године у поређењу са онима чији су домови били окружени са 20 посто зеленила.
Али користи од зеленила нису равномерно подељене по расама. Афроамериканци којима су биле доступне зелене површине били су само годину дана биолошки млађи, док су белци били три године млађи.
"Други фактори, као што су стрес, квалитет околних зелених површина и социјална подршка, могу утицати на степен користи зелених површина при биолошком старењу", рекла је Ким, додајући да ове неједнакости захтевају даља проучавања.
На пример, у сиромашним насељима, паркови у којима се одвијају незаконите активности могу бити мање посећени; па се од њих неће добити корист која би се могла добити да су уређени и приступачни. Будућа истраживања би се могла бавити везом између зелених површина и специфичних здравствених исхода, додала је доктор Ким. Такође још није јасно како тачно зеленило смањује старење, осим што је јасно да то чини, рекла је ова научница.
