"Затворио сам очи и укрцао се": Последње писмо са Титаника продато за 12.000 долара

Последње писмо које је уругвајски путник Титаника, Рамон Артагавеитија Гомез, послао својој породици неколико дана пре него што је брод потонуо 1912. године у водама Атлантика, продато је за 12 хиљада долара на аукцији у Монтевидеу, саопштено је од стране представника аукцијске куће Зорила за РИА Новости.

Последњи поздрав на три стране

Рамон Артагавеитија Гомез, био је један од путника на чувеном броду Титаник, а своје порекло водио је из Уругваја. Током последњег заустављања брода у Ирској, 12. априла 1912. године, Рамон је на три стране написао писмо своме брату, Адолфу  ни не слутећи да ће то бити његово последње писмо икада. Само два дана касније, 14. априла, највећи путнички брод на свету, сударио се са сантом лета и два и по сата касније у смрт однео око 1500 људи.

У свом последњем писму, Уругвајац је пренео брату "све врлине и карактеристике брода", а све до аукције овај важан историјски запис са невероватном сентименталном вредношћу налазио се у поседу Рамонове породице. 

Садржај писма преведен и на енглески језик

Писмо је исписано на папиру са меморандумом и воденим жигом британске поморске компаније Вајт Стар Лајн, а уз писмо је приложена и Рамонова фотографија од 31. августа 1909. године на којој је руком написана и посвета: "Писмо и љубазно сећање мом брату Адолфу. Рамон".

Будуће да је оригинално Рамоново писмо било написано на шпанском језику, што је уједно и једини артефакт тог типа продат на Зорилиној аукцији, извршен је и превод писма на енглески језик, како би сви учесници у аукцији имали јасну слику о каквом се писму ради, као и о његовој садржини.

"Драги мој Адолфо,

У ноћи 9. писао сам у Париз Елиси и Мануелу и отишао сам са осећањем да нисам добио писмо од ње. Од Мануела немам (одговор) од 24. фебруара - он, који ми је писао сваке недеље. Да ли је лошег вида или има нешто друго?

Тако сам кренуо на пут мислећи да је можда болестан, због чега ми је жао јер, искрено, не знам за то.

Јуче сам из Шербура послао разгледницу Елиси, и чим стигнем у Њујорк, послаћу телеграм Мануелу, ако вам га не однесу, јер сам на њега ставио само Р. Артагавеитија.

Жеља је видети Северну Америку, под пуном паром и заведен величином овог пароброда од 45.000 тона који прави своје прво путовање, затворио сам очи и укрцао се.

Све што кажем о броду је недовољно. Јуче, док смо се приближавали паробродом, било је хладно као у Рио де ла Плата, а када сам подигао поглед, имао сам осећај да сам у подножју куће на пет спратова. На уласку је било око 50 конобара. Један од њих је узео моје торбе, и лифтом (има их 3) смо се попели на мој спрат на Б палуби. Трпезарија је на Д палуби, а има и других испод. Кабина је веома добра, са електричним шпоретом, који сам држао упаљену целу ноћ јер је хладно. Данас је сунчано, али идемо на северозапад, у Квинстаун, у Ирској, да отпремимо преписку, због чега ћемо одложити пут, што користим да пишем.

Трпезарија је за око 500 људи. Јуче нас је било само 340, ширине 30 метара. Мирис се шири свуда јер и даље има ходника са стране. Храна је била веома добра и било је доста јела. Синоћ смо били код Мексиканца, са конгресменом и лекаром, пријатељем Дијаза, Шпанџем, и веома озбиљном енглеском дамом и америчком дамом.

Обишао сам шта сам могао од паре и њених различитих просторија, а данас, да нађем место да ово напишем, а пошто их има више од две, било ми је тешко. Ходници су офарбани у бело, а неке собе, као што је ова, направљене су од резбареног дрвета, храста, мислим, са зеленим баршунастим сатенским софама и столицама. Све је ново и богато.

Шеталиште је дугачко 647 метара са једне стране и ту је отворен простор који је данас био обасјан сунцем, а ту је и друго шеталиште, нешто мање, тако да се може ходати око 340 метара без окретања. Затим су ту прамац и крма, а пароброд је дугачак 260 метара. Трпезарија је широка око 30 метара, па би са ходницима била широка 40 или 45 метара.

За додатне детаље о пари, јављам вам ако буде нешто вредно пажње. Видећу када посложим то у свеске...

Али примећујем да престаје, и видим оближњу земљу, Ирску, па завршавам ово писмо дајући вам сва своја сећања и загрљаје.

Твој брат, Рамон"