Агенција Уједињених нација за децу анализирала је податке из 41 земље са високим приходима, рангирајући земље према томе колико су деца срећна, односно колико су ментално смирена, физички здрава и да ли имају адекватно развијене академске и друштвене вештине. Утврђено је да је Холандија највише рангирана на табели, а следе је Данска и Норвешка. Са друге стране, Чиле, Бугарска и САД су се нашли на дну табеле.
Заправо, Холандија није само на врху свеукупне табеле, већ је имала резултате изнад просека у неколико области, укључујући зараду, образовање, стамбени и здравствени статус становника.
Важно је разумети утицај социо-економских фактора на срећу деце, сматра Анита Клир, аутор књига о дечијем развоју. Клир објашњава да ако дете има задовољене одређене потребе, што је вероватније у богатој земљи, веће су шансе да буде срећно у животу. Ова ауторка сматра да асертиван стил родитељства који поставља јасне границе, а са пуно љубави и топлине, увек има позитивне исходе у васпитању деце.
Такође, Клир сматра да је осећај стида штетан за децу, а да Холанђани имају репутацију да су отворени за разговор о темама о којима се не разговара са децом у другим земљама, пре свега јер би биле сматране непријатним.
Истраживање које је објавио УНИЦЕФ, такође показује да 81 посто тинејџера у Холандији, сматра да могу лако да склапају пријатељства, што је највећи проценат од 41 земље које се налазе на листи. Такође је показало да је за петнаестогодишњаке који имају висок осећај припадности школи, задовољство животом највеће.
Који су то постулати васпитања, којима се холандски родитељи руководе у гајењу најсрећније деце на планети?
1. Бебе доста спавају
Према једној студији, релативно мирне холандске бебе имају регулисан распоред спавања и активности нижег интензитета. Холандски родитељи се фокусирају на свакодневне активности код куће, придајући важност одмору и редовности. Родитељи су бескомпромисни по питању важности сна. Добро одморене бебе омогућавају добар одмор родитељима. Истраживање је показало да Холанђани у просеку спавају више него било ко други на свету - укупно осам сати и 12 минута сваке ноћи.
2. Деца проводе доста времена са оба родитеља
Холандска влада је 1996. године дала запосленима са скраћеним радним временом једнака права као и запосленима са пуним радним временом, отварајући пут за већу равнотежу између посла и приватног живота. Култура рада са скраћеним радним временом је још један разлог зашто су овде сви много срећнији. Са 29-часовном радном недељом, Холандија има најкраћу седмицу на свету а скоро половина одрасле популације Холандије ради са скраћеним радним временом, 26,8 посто мушкараца ради краће од максималних 36 сати недељно, а 75 посто жена ради скраћено радно време и то у свим секторима, од неквалификованих радника до професионалаца.
Такође, већина холандских очева своје пуно радно време има у само четири дана, што им омогућава да цео један дан недељно посвете својој деци. Ово слободно време се назива "Пападаг", што у суштини значи "татин дан".
3. "Нетакмичарско" школовање - деца су мање под притиском да буду успешна у школи
Холанђани цене различитост и подржавају инклузију.
"Мислим да ће одрастање у култури у којој се славе свачији јединствени дарови, а деца осећају да могу да буду оно што желе да буду и да им се не суди, вероватно пријатељства учинити позитивнијим, а културу игралишта веселијом", рекла је Клир.
Такође, у Холандији није све у елитним универзитетима. Образовање се посматра као пут ка благостању и личном развоју детета. Постоје две врсте холандских квалификација високог образовања: дипломе усмерене на истраживање које нуде универзитети и дипломе усмерене на струку које нуде колеџи. Нису потребне никакве посебне оцене да би дете било примљено у већину програма, а све што је потребно је да се претходно положе испити у средњој школи.
"Овдашње школе улажу више енергије у мотивацију него у постигнуће. Успех је оно на шта се француске и енглеске школе фокусирају, али истраживање је показало да су друштвене вештине кључне за срећу. Оне су много важније од нечијег коефицијента интелигенције", каже Рут Винховен, професор на Универзитету у Ротердаму.
4. Родитељи подстичу своју децу да кажу шта мисле
У Холандији свако у породици, укључујући и најмлађе, има реч. Наравно, постоје правила. Родитељи су ти који јасно одређују своју позицију и постављају границе, али и нуде објашњење за правила: "Зашто морам рано да спавам? Да би могао да се довољно одмориш и порастеш јак и висок као сви остали."
5. Промовише се култура породичног оброка
За столом сви седе заједно као породица, посебно ујутру што је рутина која на одличан начин осликава холандски породични живот. Пре сваког оброка, породица не почиње да једе док сви, укључујући и децу, не буду за столом. То је знак поштовања и доказ да су сви подједнако битни. Према извештају УНИЦЕФ-а, 85 посто холандске деце (узраста од 11 до 15 година) доручкује са својим породицама сваки дан. Не само да је доручак повезан са бољим учинком у школи и мањим проблемима у понашању, већ су истраживања такође открила да подстиче породично повезивање и здрав развој дечијег идентитета.
Додатно, у Холандији уз типичну храну за доручак препун сирева и месних прерађевина, једе се и кришка хлеба премазана путером и посута мрвицама са аромама чоколаде, ваниле и воћа. Другачије познат као "хагелслаг".
6. Деца се подстичу да возе бицикл
Због равног терена и мреже бициклистичких стаза, бициклизам је најпрактичнији и најефикаснији начин путовања у Холандији. Али у овој земљи пада много кише, а има и јаких ветрова. Иако ветар и киша често нису идеална комбинација за бициклисте, Холанђани једноставно добро обуку и децу и себе у топлу одећу, водоотпорне капуте и чизме за кишу и одлазе на вожњу. Разлог зашто се деца подстичу да возе бицикл свуда и по свим временским условима је да се науче храбрости, кажу холандски родитељи. Пре свега да схвате да живот није увек сунчан и да их не чека чудотворна дуга, већ да се морају суочити са лошим временом, кишом, и да никада нема одустајања.