Седам вештина које деца треба да поседују за срећан и успешан живот

Постоји на стотине начина за развијање одређених вештина a већина њих зависе од начина комуникације између одраслих и деце, што захтева стрпљење и разумевање. Кроз неколико промена у стилу разговора, следећих седам вештина сигурно могу помоћи деци на путу ка успеху и постати веома важне животне лекције:

Оптимизам 

Деца ће увек посматрати одрасле у свом животу и "покупити" њихов речник, навике, понашање, па самим тим и став према животу. Због тога је врло важно да се устручавамо од било којег облика негативног говора пред њима, јер ће подсвесно почети да посматрају свет на исти начин. 

Најбоље је редовно описивати позитивне призоре или догађаје и помоћи детету да их постепено самостално примећује. На пример, ако се налазимо у саобраћајној гужви, уместо да се све време жалимо на кола, можемо погледати кроз прозор и рећи му: "Барем имамо веома леп поглед на парк." 

Осим што ће развити позитиван начин размишљања, оваква врста оптимизма може бити од помоћи и орасположити дете у компликованим или непријатним животним ситуацијама.

Емпатија

Један од најважнијих алата за одгајање самоуверене деце је емпатија. Када разумеју сопствена и туђа осећања, развијање односа са другим људима постаје много лакше. Како би се "емоционални речник" развијао, потребно је пажљиво разговарати са њима и помоћи им да вербализују своја осећања на неколико начина:

Постављање питања: "Како се сада осећаш? Добро, лоше или ниси сигуран?", "Делујеш уплашено, да ли сам у праву?" и слични разговори могу помоћи детету да препозна своје емоције и научити га да не би требало да их потискује, већ отворено дели.

Дељење сопствених осећања: Пошто деца најбоље уче када посматрају друге, можемо бити добар пример и наглас показивати како се осећамо: "Синоћ нисам довољно спавао и зато сам мало нерасположен", "Узнемирава ме радња у књизи коју читам..." и слично

Описивање туђих емоција: Како би се развила емпатија према другим људима, добро је детету скренути пажњу и кратко анализирати реакције других људи. Ако посматрамо дирљиву сцену са телевизији, можемо га упитати: "Шта мислиш, како се главни јунак сада осећа? Да ли се ти икада тако осећаш?"

Самопоуздање

Како би се постепено развијало самопоуздање код деце, важно је помагати им да унапређују своје способности. Сигурно је да, ако дете има таленат за спорт, одлазак и победа у игри могу знатно унапредити његово самопоштовање.

Ипак, истинско самопоуздање се гради када се детету задаје одређен задатак који мора да реши, али који ће дефинитивно бити изазов за њега. Када дође до жељених резултата (уз охрабрење родитеља), у будућности може осећати веру у себе, јер је прешао преко постављене препреке, али може ублажити и одређене несигурности и страхове.

Интегритет

Преношење сопствених моралних вредности и животних лекција је веома важно, али најбоље је када детету дозволимо да само процени одређену ситуацију и донесе одлуку. Понекада није потребно управљати свим детаљима, већ је повремено добро посматрати шта би дете урадило у ситуацији која може бити морална дилема. Наравно, у питању су свакодневне ствари, као што је помагање другару који је пао током игре или враћање изгубљене играчке.

Када деца поступе онако како смо их научили, важно је да их похвалимо и истакнемо да су донели добру одлуку, како би наставили са сличним понашањем у будућности: "Сјајно си поступио када си другару вратио играчку која му је испала из торбе!"

Упорност

Деци се често дешава да, ако им нова активност не пође за руком из првог покушаја, убрзо одустану, јер се осећају обесхрабрено или постиђено. Тада је најбоље поделити задатак на више малих. На пример, ако се дете осећа незадовољно јер не може да нацрта цртеж који је замислило, онда се процес може успорити. Један од предлога може бити разговор о циљу: "Шта тачно желиш да нацрташ, шта си замислио?"

Када добијемо одговор, онда га можемо утешити и на почетку га усмерити ка најлакшем делу задатка: "Знам да често црташ птице. Можемо почети од тога, па ћемо видети како ће се цртеж развијати."

Када дође време за решавање компликованог дела, битно је подсетити дете на досадашње успехе: "Одлично си урадио/ла први део, можемо да наставимо даље." Иако је сигурно потребно стрпљење, овакав метод може бити веома ефикасан и помоћи детету да разуме да је упорност кључ успеха, поготово када постоје препреке.

Самоконтрола

Способност разумевања и контролисана сопствених емоција, мисли и поступака је кључ за успех, са којим се многи људи боре до краја живота. Због тога је неопходно учити дете о позитивним утицајима самоконтроле и значају која има за живот.  

Једна од најефикаснијих метода је увођење паузе, које ће га навести да добро поразмисли о својим поступцима: "Ако си љут, направи паузу од десет секунди, па можеш рећи шта мислиш", "Ако ниси сигуран шта треба да радиш, сачекај да прође неко време", "Знам да си љут, али не би требало да вређаш друге, сигурно не би желео да се и теби неко обраћа на тај начин."

Радозналост

Свако дете је по природи радознало и потребно је користити ову врлину. Када нам делује као да постепено развија ново интересовање, добро је посветити му време и пажњу и истраживати с њим. На пример, ако га интересују биљке, одлазак у парк и прављење хербаријума је сјајна вежба за развијање знања, хобија и креативности. 

Поред тога, увек је препоручљиво охрабрити дечју машту, чак и када се "не поклапа" са реалним светом. Ако дете верује да ће глинена фигурица полетети када је баци, уместо да му кажемо "Не, сигурно ће пасти," боље је рећи: "Хајде да видимо шта ће се догодити када је бациш." 

Када фигурица "не полети", онда се поставља питање: "Шта мислиш, како можемо да јој помогнемо? Да ли да пробамо други материјал?" и слична питања могу подстаћи дете да настави да истражује и реши изазов који му је постављен.