Магазин

У Шведској се гради "највећи дрвени град на свету"

Планира се изградња највећег "дрвеног града" на свету, који ће се налазити у главном граду Шведске. Пројекат би требало да буде завршен за четири године и представљаће савремен спој архитектуре и екологије. Један од дизајнера пројекта је описао да ће подручје бити изграђено по концепту "петоминутног града", то јест, да су радна места, куће, објекти за слободно време и остали садржаји исте раздаљине - на пет минута хода.
У Шведској се гради "највећи дрвени град на свету"© Приватна архива

Пројекат под назиом "Стокхолм вуд сити (Stockholm Wood City)" ће имати седам хиљада канцеларијских просторија и две хиљаде домова на југоистоку града. "Нудиће живо, урбано окружење, са мешавином радних места, станова, ресторана и продавница", наводи се у саопштењу за јавност. Заузима површину од 250.000 квадратних метара и инвеститор га је описао као "највећи светски познати грађевински пројекат од дрвета". Комплекс се гради у Сикли, кварту који је већ дом за више од четиристо компанија. 

Дрво се користи као одржива алтернатива бетону и челику и сличан концепт "дрвених градова" постоји у земљама попут Норвешке, Швајцарске и Аустралије. За сада, Сингапур има највећу дрвену зграду у Азији са огромним универзитетским студентским градом од 150.000 квадратних метара, који је отворен у мају ове године, али "Стокхолм вуд сити" ће га превазићи по величини.

Иако су неки стручњаци изразили забринутост због велике опасности од пожара које представљају дрвене зграде, заговорници тврде да дрво које се користи гори релативно споро и предвидиво, што га наводно чини сигурнијим од многих конвенционалних челичних конструкција.

Дрво представља "затвор угљеника", што значи да се угљен-диоксид који дрвеће уклања из ваздуха складишти у материјалу, уместо да се враћа у атмосферу. Утврђено је да се у дрвеним зградама ужива у бољем квалитету ваздуха, чак и у затвореном простору. Поред тога, небодери се могу градити са знатно нижим емисијама угљен-диоксида, него они који су направљени од стандардних грађевинских материјала.

Студија од прошле године, објављена у часопису "Нејчер (Nature)" процењује да би изградња дрвених зграда средње висине за смештај деведесет одсто становника града у периоду од 2023. до 2100. године смањила емисије угљен-диоксида за сто шест гигатона (планета тренутно емитује око 40 гигатона сваке године).

Трансформација те величине захтевала би одрживе дрвне плантаже, како не би дошло до крчења шума. Ипак, с обзиром да је скоро седамдесет одсто територије Шведске покривено шумом, сигурно је да ће се применити адекватно решење и иновације. 

Изграде некретнина остављају велики еколошки отисак и одговорне су за нешто мање од четрдесет одсто глобалних емисија штетних гасова, према консултантској фирми Мекинси. Циљ пројекта је да буде "катализатор за иновације" и инспирација другим инвеститорима, архитектама и грађевинским компанијама 

Прве зграде у "Стокхолм вуд ситију", које пројектују архитектонске фирме "2White Arkitekter" и "Henning Larsen", требало би да буду завршене 2027. године.

image