Магазин
Научници са Харварда саветују: Ситна риба и шкољке су боље од лососа и туне
Омега-3 масне киселине веома су важне за здраво функционисање нашег организма, а међу најбољим природним изворима сматра се риба. Ипак, харвардски научници установили су да су ситне рибе и шкољке, које се налазе ниже у ланцу исхране, бољи извор нутријената.
Исхрана базирана на морским плодовима показала се као веома добра за наше здравље, будући да су морска риба, шкољке и алге богате микронутријентима попут цинка, гвожђа, витамина Б12 и Омега-3 масних киселина. Баш из тог разлога, харвардски професор Кристофер Голден препоручује да се храна попут меса и вештачки узгајаног лососа и туњевине замени ситном рибом и шкољкама.
Eat lower on the seafood chain for vital nutrients, says Harvard professor of nutrition: Here's what that means https://t.co/YjXKwdEkYV
— CNBC (@CNBC) July 16, 2023
Ситне рибе и шкољке су извор хранљивих материја од виталног значаја
Имајући у виду све бенефите морске хране, али и научно доказану чињеницу да намирнице које се налазе на вишим нивоима у ланцу, имају и виши ниво живе која је токсична за наш организам, избор је и више него јасан - ситна риба и шкољке требало би да се на нашој трпези налазе чешће и - у већим количинама.
Чиме бисмо онда могли заменити уобичајене намирнице којима се хранимо уколико желимо да у организам уносимо довољно минерала? Професор Голден препоручује:
- харингу
- скушу
- сардине
- инћуне
- шкољке
- остриге
- дагње
Ипак, приликом куповине важно је и обратити пажњу и на порекло намирница, будући да риба и морски плодови из загађенијих вода могу такође садржати виши ниво живе.
Добро је не само за нас, већ и за животну средину
Оваква исхрана је најбољи могући избор када је храна животињског порекла у питању: шкољкама, примера ради, није потребан посебан узгој нити исхрана, а уз то оне и филтрирају воду и уклањају микрозагађења из ње, те су као такве веома "екофрендли" и помажу у очувању животне средине.
Поред тога, увођењем у исхрану водених биљака попут алги, може се додатно потпомоћи очувању животне средине, али и избалансирати број унетих калорија, премда су оне нискокалоричне, а богате влакнима, јодом и минералима који се користе у производњи хормона штитне жлезде.
