Мучнина и парализа стомака након коришћења "oземпика": Нуспојаве "магичног штапића за мршављење"
Од када су познате личности почеле јавно да деле искуства о коришћењу "oземпика", који су многи назвали "магични штапић за мршављење", коришћење овог лека за дијабетес као помоћ у скидању килограма је постао тренд широм света. Ипак, многи га узимају без размишљања о потенцијалним ризицима и опасностима које може имати по организам. Неколико људи је поделило своја искуства , након што су добили озбиљне поремећаје рада стомака приликом коришћења лека.
Све више људи пријављује да имају проблеме са конзумирањем хране након коришћења "оземпика", јер их чак и мале количине наводе на повраћање.
"Оземпик" је лек за дијабетес који све више људи широм света користи за мршављење, толико да је проузроковало и глобалну несташицу лека, упркос бројним упозорењима лекара. Лек за дијабетес "oземпик" и лекови за мршављење, као што је "вегови", у основи садрже супстанцу семаглутид. Лекови из ове породице, која укључује и лекове као што су "тирзепатид" и "лираглутид", опонашају хормон ГЛП-1, који тело природно производи. Једна од улога ГЛП-1 је да успорава пролаз хране кроз стомак, што помаже људима да се дуже осећају ситим, самим тим и уношења мањих количина хране и мршављења.
Међутим, ако стомак превише успори са радом, долази до гастроперезе, односно парализе стомака. Доктори кажу да све више сличних случајева излази на видело, од како је популарност наведених лекова порасла. Неколико људи се пожалило да пати од синдрома цикличног повраћања, јер им се варење толико успорило да им може позлити чак и од веома мале количине хране, јер им је желудац константно превише пун хране.
Углавном ће мање од десет одсто хране остати у стомаку четири сата након јела. Ако се број повећа између десет и петнаест одсто, онда је у питању блага гастропереза, средња је од петнаест до тридесет пет одсто, а све преко тридесет пет одсто је тешка гастропереза, од које су многи почели да пате неколико месеци након коришћења "оземпика" и сличних лекова. Џоуни Најт је за "Си-Ен-Ен" објаснила да је, након узимања "оземпика", морала да пије таблете за мучнину сваки дан, кад год и шта год би јела, увек је морала да повраћа.
Ипак, лекари нису одмах повезали њене проблеме са коришћењем лека за мршављење, јер још увек не постоје конкретни докази да "оземпик" може развити такве поремећаје варења. До сада се сматрало да су ови екстремни случајеви, попут гастроперезе и синдрома цикличног повраћања, прилично ретки, као и да постоји могућности да је лек само погоршао већ постојеће стање "спорог стомака".
Доктори кажу да људи могу имати стање које се зове одложено пражњење желуца, а да то не знају, све док га нешто "не покрене". Поред тога, на етикети "оземпика" нема упозорења да може доћи до гастропарезе.
У одговору на захтев "Си-Ен-Ена" за коментар, произвођач "оземпика" и "веговија" истиче да се лекови ове класе користе већ петнаест година за лечење дијабетеса и осам година за лечење гојазности, те да су опсежно проучавани како у редовној употреби, тако и у клиничким испитивањима.
"Гастроинтестинални проблеми су добро познати нежељени ефекти лекова класе ГЛП-1. За семаглутид, већина ових нежељених ефеката је благе до умерене тежине и кратког трајања. Познато је да ГЛП-1 изазивају кашњење у пражњењу желуца, као што је наведено на етикети сваког од наших ГЛП-1 РА лекова и симптоми мучнине и повраћање су наведени као нежељени ефекти", наводи се у саопштењу.
Pexels/Andrea Piacquadio
За сада није могуће закључити да је "оземпик" довео до развоја гастропарезе, осим ако пацијенти нису претходно боловали од ње. Спроведена је једна студија у којој је анализиран утицај лека на процес пражњења хране из желуца. Испитано је четрдесет гојазних особа а подељени су у две групе: једна је користила "лираглутид", а друга је добила плацебо. Они који су узимали "лираглутид" су имали видно спорије варење у поређењу с другом групом. На пример, на почетку је било потребно око седамдесет минута да да половина хране коју су појели напусти стомак, у поређењу са само четири минута у плацебо групи. Некима је требало чак и око два сата да половина хране напусти стомак.
Они који су узимали лек су смршали за веома кратко време, али су почели да осећају мучнину након првих неколико пута узимања лека. Ипак, после шеснаест недеља, организам испитаника се "навикао" на лек и симптоми су попустили.
"Нажалост, није било довољно оваквих врста студија, тако да претпоставка да ова класа лекова одлаже пражњење желуца није тако добро препозната. Могуће је да неки пацијенти имају гранично споро пражњење желуца и коришћење једног од ГЛП-1 може изазвати потпуну гастропарезу" напомиње гастроентеролог др Мајкл Камилери.
Поједини доктори сматрају да су екстремни слућајеви повраћања и поремећаја стомака само "несрећни случајеви". Ипак, потребно је бити врло опрезан пре коришћења било којих лекова за мршављење, јер нежељени ефекти и потенцијалне опасности могу постати много већи проблем од вишка килограма. Ако ни једна врста вежбања и промене режима исхране не помажу, онда је најбоље консултовати се са лекаром пре коришћења "магичних штапића".
