Научници руског универзитета скенирајући кожу успели да дијагностикују болести срца

Научни тим универзитета у Самари, у Русији, након неколико година истраживања успео је да развије прву на свету неинвазивну методу дијагностиковања хроничних срчаних обољења, а по речима аутора, ова метода ускоро би могла постати замена свим постојећим инвазивним дијагностичким методама.

Сензор уз помоћ оптичких метода дијагностикује срчана обољења

Заједно са колегама из државне поликлинике у Самари и Самарским државним медицинским универзитетом, научници универзитета Караљов развили су специјализовани сензор који помаже у откривању хроничних срчаних обољења уз помоћ спектроскопије. Региструјући јединствене спектралне профиле коже пацијента, они су успели да измере релативне измене функционалних група нуклеинских киселина, беланчевина, липида и угљених хидрата међу пацијентима код којих је дијагностикован неки од хроничних срчаних проблема, а ово откриће ускоро би могло заменити све постојеће дијагностичке методе које захтевају посебне захвате или употребу реагенса. Током истраживања, научници су установили да на основу јединственог спектра добијеног са површинског слоја коже може веома прецизно да се одреди и врста хроничног обољења, у чему велику улогу игра и машинско учење.

"Локално смо деловали ласером на унутрашњи део рамена пацијената, а проласком кроз слојеве коже зрачење је мењало своју енергију зависно од састава ткива. Промене смо бележили уз помоћ специјалне сонде и за сваког пацијента одреживали спектрални профил коже који је јединствен, баш као и отисак прста. Касније смо уз помоћ машинског учења упоређивали профиле коже пацијената са хроничним срчаним обољењима и оних без", појаснила је Јулија Христофорова, научни сарадник лабораторије катедре ласерских и биотехнолошких система Самарског универзитета.

Методе оптичке дијагностике се развијају и у другим научним областима

Млада научница објаснила је и да се методе оптичке дијагностике данас користе у различитим сферама научних истраживања, од геологије до авиоиндустрије, а да су посебан значај добиле у медицини, будући да драстично повећавају могућност дијагностиковања разних обољења, смањују њихове трошкове али и пружају могућност откривања болести и изван медицинских установа, такорећи "на терену".

Откриће руских научника ипак не искључује коришћење постојећих дијагностичких метода, али при даљем усавршавању може значајно побољшати тачност анализа и помоћи у проначажњеу оптималних медицинских захвата. У ближој будућности, научни тим има у плану и клиничка испитивања на већем броју пацијената, како би се прецизност откривања подигла на још виши ниво.