Манастир Св. Прохор Пчињски: Чудотворно миро које светитељ точи из зидина светиње (ФОТО/ВИДЕО)

Манастир Светог Прохора Пчињског, у којем су се састали председници Србије и Северне Македоније Александар Вучић и Стево Пендаровски, је један од најстаријих српских манастира и има историју дужу од девет и по векова, а важан је и као културно просветни центар тога краја.

У манастиру је одржано и прво заседање АСНОМ-а, Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године па се сматра местом где је формирана савремена македонска држава, која данас обележава Дан Републике.

Манастир Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, у атару села Старац, на левој обали реке Пчиње, 30 километара јужно од Врања, а средином 2021. године обележио је 950 година постојања и седам векова од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио.

У склопу манастира ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.

Према предању, подигао га је у 11. веку, односно 1070. године, византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском "Мироточивом", који му је прорекао да ће постати цар.

Манастир је у саставу српске државе од када је Стефан Немања у ратовима са Византијом између 1180. и 1190. године освојио област Врања.

Доласком Османског царства у Србију завршава се раздобље просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе.

Према неким изворима, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару, а предање каже и да је кнез, на путу за Косово Поље ту причестио војску.

Постоји неколико записа који сведоче о великом страдању манастира 1817. године, као и о томе да је у српско-турским ратовима 1876 - 1878. године, манастир био један од важних центара устанка.

На мети Бугара нашао се током оба светска рата и 1915. и 1941. године.

Манастир је стављен је под заштиту закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.

Свеобухватна ревитализација манастира, чији је комплекс други по величини у СПЦ, почела је 1986. године.

Поред потпуне обнове Врањанског конака, тада су реализовани и најнеопходнији радови на храму и осталим објектима у комплексу, улључујући стару воденицу а уређена је и порта и велики простор испред манастира, као и мини хидроелектрана са акумулацијом како би се избегла свака врста загађења.

Последњи је реконстурисан Краљев конак, који је изгорео у пожару 2014. године.

Током ратних сукоба на тлу СФРЈ био је уточиште избеглица из Хрватске и са Косова и Метохије.

У манастиру се налазе и мошти Св. Прохора и то у малој поклоничкој капели у оквиру олтара, уграђене у зидине светиње, а из њих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро, којим се мирошу ходочасници.