Истраживање чији су резултати представљени крајем јула на годишњем састанку Америчког друштва за исхрану, показало је да је практиковањем осам здравих навика у доби до 40 година може продужити животни век за чак 24 године када су у питању мушкарци, односно 21 годину када се ради о женама.
"Били смо заиста изненађени колико се може добити усвајањем једне, две или три квалитетне животне навике. А замислите само колико утичу свих осам", рекао је Суан-Маи Нгујен, водећи аутор студије и специјалиста за медицинске науке у Одељењу за борачка питања.
8 здравих наука за живот дужи и до 24 године
У научној студији, тим је издвојио осам здравих навика које њиховом имплементацијом у младом и средњем добу могу драстично побољшати квалитет живота у каснијем узрасту. Они су навике поређали од оних које имају најзначајнији утицај до оних које имају мањи значај на животни век:
- Физичка активност - испоставило се да умерена физичка активност која подразумева око 150 минута вежбања недељно може у великој мери имати позитиван утицај на здравље и виталност у каснијим годинама, а да укључивање тренинга снаге макар једном недељно додатно ублажава и последице климакса код жена.
- Избегавање опијата - уздржавање од коришћења опијата како у млађем, тако и каснијем добу (штавише, у сваком добу) веома је важно за одржавање целокупног здравља и когнитивних функција човека,
- Избегавање пушења - познато је да је дувански дим једна од највећих претњи за наше здравље, будући да може изазвати многа малигна обољења (попут рака плућа, рака грла и рака језика), али и проузроковати стварања болести као што је пушачка нога. Избегавање изложености дуванском диму трећа је најзначајнија позитивна навика коју можемо увести у наш живот и тиме обезбедити здраво и безбрижно старење.
- Редуковање нивоа стреса - избегавање стресних ситуација у данашње време готово је немогуће, али, начин на који реагујемо на њих у великој мери утиче на ниво кортизола и других хормона. Хипертензија, односно повишен крвни притисак, дијабетес и многа малигна обољења настају управо као последица стреса у ранијим годинама.
- Здрава и избалансирана исхрана - уношењем оптималне дозе свих неопходних нутријената у организам осигурава се његово правилно функционисање и подстичу сви хемијски процеси од виталног значаја. Из тог разлога, важно је да се на нашој трпези свакодневно налазе оброци богати протеинима, витаминима, хидратима и здравим мастима, чијом се синтезом омогућава здрав рад дигестивног, кардио-васкуларног, као и централног нервног система.
- Умерено конзумирање алкохолних пића - научна истраживања доказала су да умерено конзумирање алкохолних напитака може у дугорочној перспективи утицати на смањење нивоа стреса, а самим тим и ризик од развоја кардио-васкуларних обољења. Ипак, важно је не пренебрегавати чињеницу да алкохол има и нуспојаве, и то веома забрињавајуће, и да је његова конзумација пожељна тек понекад, и у малим количинама.
- Редован и правилан сан - редовно спавање је једно од најважнијих навика за добро здравље, а научници су доказали и да је поподневна дремка у трајању од око 30 минута веома здрава, и може помоћи у борби против несанице. Ипак, они упозоравају да постоји неколико "правила" којих је добро придржавати се за најбоље резултате.
- Одржавање здравих и продуктивних друштвених контаката - квалитетни односи са окружењем у великој мери може нам помоћи да у каснијем добу имамо боље когнитивне и социјалне вештине. Дружење са пријатељима утиче на наше ментално здравље, даје нам простора да "одморимо главу" и обновимо позитивну енергију, а неретко може бити и плодно тле за унапређење постојећих здравих навика или стварање нових хобија и интересовања.
Увођењем једне позитивне навике и до 4,5 године живота више
На основу опсервационе студије, научници су закључили да увођењем само једне од наведених здравих навика у узрасту до 40 година можемо продужити животни век за четири и по године код мушкараца, односно три и по године, када су у питању жене. У научној студији у којој је учествовало преко 700 хиљада добровољаца узраста од 40 до 99 година, испитиване су њихове животне навике, а утврђено је да су недостатак физичке активности, употреба опијата и пушење имали су највећи утицај на животни век са 30 до 45 одсто повећаним ризиком од смрти. Ипак, научници су сложни - никада није касно да се нека позитивна навика усвоји, а живот преокрене на боље.