Магазин
Ендометриоза, депресија и анксиозност имају заједничке гене
Да је ендометриоза повезана са вишим степеном ризика од депресије, анксиозности и поремећаја исхране, установили су научници са универзитета Јејл. Стање које захвата чак 10 процената женске популације у свету важи за једно од најмање истражених и најзахтевнијих за третман, а да ли ће ово откриће помоћи у раној дијагностици и побољшању квалитета живота, преостаје да сазнамо у некој од наредних научних студија.
Истраживањем ендометриозе, веома распрострањеног гинеколошког обољења при коме се ћелије ендометријума (унутрашњег слоја материце) шире изван материчног простора, научници су установили да генетске предиспозиције за њен развој могу бити повезане и са променама гена који су задужени за ментално здравље.
Један ген је заједнички за ендометриозу и три психичка растројства
У истраживању које су спровели научници са Јејла, учествовало је преко 202 хиљаде жена, од којих је 8.276 пацијенткиња патило од ендометриозе, док је преостале 194 хиљаде било здраво, а детаљним испитивањем установљено је да постојање ендометриозе значајно повећава шансе од настанка депресије, анксиозности и поремећаја исхране.
Фенотипска повезаност ендометриозе са анксиозношћу, депресијом и поремећајима у исхрани је процењена коришћењем модела логистичке регресије са ендометриозом као главном варијаблом, а темељном анализом, аутори студије утврдили су значајну генетску корелацију: варијанта гена DGKB rs12666606 била је заједничка за ендометриозу и депресију.
“[Endo] has far too often been blamed on the patient—you’re too thin, you’re too anxious, you complain too much. It is not that. You are at increased risk for all of these conditions simultaneously based on your genetic makeup.”I cried reading this. https://t.co/FlucN4F9sr
— Erin Doherty, MLIS (@elmcdoherty) August 7, 2023
Бол није једини фактор
Иако стање ендометриозе карактеришу симптоми попут јаких болова у карличној регији, обилна менструална крварења, болни сексуални односи, инконтиненција (неконтролисано мокрење) и неплодност, ни један од ових симптома није једини, нити пресудан фактор за развој депресије или анксиозности, наводе научници. Њихов утицај на квалитет живота, ипак, остаје неоспоран, али се главним "кривцем" ипак сматрају заједнички гени.
Тешко се дијагностикује, још теже лечи
Процењује се да је од укупне светске женске популације чак 10 процената погођено овом болешћу, која, осим што се веома тешко дијагностикује, захтева и веома инвазиван и екзактан третман. Још више поражава чињеница да у свету постоји тек двадесетак врсних стручњака која су у стању да детектују сва места где се ендометриоза може наћи.
"Због неадекватног лечења и недовољне едукације лекара, наше жене често на дијагнозу чекају и по 20 година. У међувремену им се често постављају погрешне дијагнозе, или им се каже да је све психосоматско, што их чини још депресивнијим, па се тешко сналазе у свакодневним активностима, послу, улози мајке и супруге", навела је у једном интервјуу за портал "Блиц жена" Јелена Пак, дипломирани натуропата и председница Удружења жена "Жуто уже" које се бави разменом искустава у области женског репродуктивног здравља.
Ендометриозу је немогуће открити путем класичних дијагностичких метода попут магнетне резонанце, ЦТ скенера или ултразвука, а ни анализа крви, тумор маркери и сличне методе не доносе резултате. Једини начин за откривање је лапароскопија, која доноси дијагнозу, али не нужно и решење проблема.
