Иако још увек не постоји довољно сазнања која повезују поремећаје исхране и пажње, научници су установили да је између та два стања извесно поклапање ипак присутно, а њихове процене указују да око 30 посто пацијената који не могу одолети "бинџовању" хране (преједање) пате и од АДХД. Ипак, као и већина поремећаја, и ови варирају од особе до особе, уз одређене законитости које их повезују.
Неконтролисаност и жудња увек јаче од стида
Поремећај "бинџовања" хране најчешће се дефинише као репетитивно (понављајуће) преједање у јако кратком временском периоду, а оно што је карактеристично за пацијенте који пате од ове врсте поремећаја јесте неконтролисаност која је неретко праћена и осећајем стида и кајања. Ипак, жудња за храном и импулсивност и поред осећаја ситости готово увек доминирају. "Једном када пацијент почне да једе, он не може да стане", описује ово стање Цезар Сутуло, психијатар специјализован за лечење АДХД.
Систем награђивања и хормони среће
Код особа које пате од АДХД, систем за обраду награда не функционише као код осталих људи - они систем награђивања посматрају другачије, али и на награде реагују на друкчији начин: потребна им је много већа награда како би остали мотивисани, док уједно своју радост испољавају мање интензивно. Када се овај систем награђивања пренесе у контекст хране, "бинџовање" постаје сасвим разумљиво - недовољно стимулисани, они жуде за већом количином хране, у њој препознјући једну од ретких активности која доноси осећај испуњености и награђености, а прилив допамина, хормона среће, тај осећај додатно појачава.
Заборављање и неорганизованост иду на руку "бинџовању"
Код особа са АДХД поремећајем веома често долази и до преклапања појединих активности у истом временском периоду, а како пажња веома лако попусти баш у тренутку када је фокус најнеопходнији, у њиховом понашању може доћи до "прекида програма" и пребацивања на другу, ничим повезану активност. Тако долази и до заборављања да је одређена радња већ дошла на ред, а самим тим и до њеног понављања.
Посматрајући конзумацију хране кроз ову призму, образац је сасвим једноставан: не само да пацијент заборавља да је већ имао један или више (често узастопних) оброка, већ је и њихово правилно организовање изазов за себе. У комбинацији са АДХД-ом, поремећаји исхране често су испраћени и двема крајностима - веома рестриктивним дијетама, а затим и прекомерним и неконтролисаним преједањем. Срећом, сложеност ових дијагноза даје и одговор на потенцијалне третмане.
Третман и вишеструки поремећаји личности
Лечење пацијената са вишеструким поремећајима може бити прилично велики изазов, будући да психолози и психијатри у почетку морају утврдити који поремећај прво захтева третман. Примера ради, лечење АДХД код пацијената са биполарним поремећајем може само интензивирати озбиљност њиховог стања.
"Важно је излечити један поремећај, а не погоршати истовремено други", упозорава Дејвид Гудман, психијатар са Универзитета Џон Хопкинс, чије се истраживање фокусира на АДХД.
Код пацијената са АДХД и поремећајем "бинџовања" хране третман је нешто једноставнији, будући да постоје званично одобрене терапијске методе које раде упоредо на контролисању оба стања пацијената. Али, проналажење адекватног третмана и дозирања и даље представља загонетку лекарима, нарочито уколико се у обзир узму бројне заблуде о оба поремећаја и недовољно сазнања о њиховој међусобној повезаности.