Због којих навика деца неразговетно говоре

"Када је рекао прву реч", "Да ли је везала целу реченицу", "Је л' почео да прича?" само су неке бриге са којим се родитељи суочавају у развоју детета. Међутим, често родитељи ова питања на поставе на време, па проблема са говором на препознају у најранијем узрасту већ се јављају логопеду тек када дете напуни 3, а неретко и 5 година. Логопеди сматрају да је то, често, већ касно.

Једнострана комуникација утичу да дете неразговетно говори

Стручњаци упозоравају да су цртаћи и остали садржај на страном језику једностран вид комуникације, те да утичу да дете неразговетно говори, или да не прича уопште.

"У данашње време неопходно је споменути утицај екрана (ТВ, телефон, таблет) на развој говора. Деца су веома рано изложена екранима, не посматрају и не истражују свет око себе, што је једна од негативних последица екранизације деце. Комуникација код деце која користе екране је једносмерна, они стално добијају информацију са екрана, немају потребу да нешто питају, истраже, екран им све сам каже. Велик је проблем и ако се деци пуштају програми на страним језицим пре него што су усвојили матерњи језик, па деца неретко касније имају проблем у усвајању граматичких правила матерњег језика.

Неопходно је деци читати бајке, посматрати природу и разговарати о њој, о бојама, појавама, свему што дете окружује, пустити их да посматрају, истражују.

Комуникација родитеља и детета је у сваком случају кључна, родитељ је тај који је од рођења са дететом. Још док је дете у стомаку, слух се развија и треба му се обраћати, причати му, певати. Када се роди наставити да му се прича и пева, развијати му пасивни речник који ће касније прећи у активни", истиче дефектолог-сурдолог, Наташа Станковић из ШОСО "Милан Петровић" са домом ученика у Новом Саду.

Када би требало да се родитељи обрате логопеду

"Дешава се да се јаве и пре првог рођендана, некада се јаве када дете крене у школу па им учитељица скрене пажњу да дете не изговара адекватно одређене гласове, дешава се и да дете не проговори до трећег рођендана па родитељи тада доведу дете. Постоје и родитељи чија деца неке гласове не изговарају адекватно, те их доведу да пре поласка у школу науче да правилно изговарају гласове. Заиста је индивидуално.

Уколико дете око деветог месеца не имитира звуке које чује око себе, нема показни гест, не разуме забрану, потребно је потражити савет. Такође, уколико се око првог рођендана не јави прва функционална реч или се активни речник не увећава одговарајућом брзином, потражити савет стручњака. Не сме се чекати трећи рођендан и слушати савет да је дете лењо или да је дечак па ће проговорити касније. Какву год недоумицу родитељи имају, могу се консултовати са логопедом.

Такође, ако дете има проблем само са артикулацијом, односно неправилним изговором гласова, уредног је развоја, проблем може настати у школи када почне писање. Ми пишемо онако како чујемо односно говоримо, дете које уместо гласа Ш изговара глас С, тако ће и писати па ће ШКОЛА бити СКОЛА, ако уместо Љ изговара Ј, ЉУЉАШКА ће бити ЈУЈАШКА, све то може лоше да утиче на самопоуздање детета". 

Развој говора зависи од детета и околине

"Дете проговара око првог рођендана. Под проговарањем подразумевамо да дете изговори функционалну реч, тј. реч која има значење, дете свесно изговара реч са значењем. Пре тога развој говора пролази кроз фазе: фаза гукања, фаза брбљања, фаза слоговног говора и коначно појава прве функционалне речи као што су мама, баба, тата. Након тога, у периоду од око 17, 18 месеци, дете изговара прве фразе (дај воду; ам,ам; мама дај..). Дететов активни речник, речи које дете користи у говору, све се више повећава. Око друге године, дете користи око 200 речи, око 3. године око 700 речи, 4. година око 1400 речи, око 5. године дете користи око 2200 речи. Након трећег рођендана број речи у реченици се повећава, дете почиње у говору да користи именице, глаголе, заменице, придеве, прилоге, предлоге. Развој говора зависи од самог детета и од околине", објашњава стручњак. 

Пре вербалне, важна је невербална комуникација

"Шта то значи? То значи да дете разуме говор. Дете прво усваја и разуме речи, оне су у његовом пасивном речнику, касније почиње да их употребљава у говору, што значи да оне прелазе у дететов активни речник. Пре самог проговарања дете у комуникацији користи показни гест - прстом нам покаже шта жели. Да би дете говорило, потребно је да је његов говорни апарат развијен, да живи у стимулативној средини, да је слух уредан, да је очуване интелигенције, да је пажња у складу са узрастом. Уколико је све од набројаног уредно, дете је уредног развоја, а дететов говор није адекватан, разлози за то могу бити различити. Када нам дете дође на процену говорно језичког развоја, проверимо му говорни апарат, тј. покретљивост језика, вилице, усана, загрижај, подјезичну ресицу (нпр. ако дете има скраћену подјезичну ресицу, неће моћи или ће теже подизати језик те ће самим тим имати потешкоће при изговору гласова за које је потребно да се језик подигне горе)", појашњава Наташа Станковић. 

Шта детету дајемо да једе и пије је битно у остварењу правилног говора

"Дешава се да родитељи детету дуго пасирају храну, касно му дају да жваће чврсту храну, те се вилица и мишићи образа који су потребни за правилан говор не развију довољно. Дуготрајно коришћење цуцле, флашице или сисање палца могу да утичу на положај зуба, те код говора дете не може да споји зубе и ваздушна струја пролази па се глас изговара неадекватно, тада деца шушкају. Са децом је неопходно причати као са одраслом особом, не тепати им, уколико деца свакодневно слушају тепав говор, и сама почињу тако да причају, пошто деца говор усвајају слушањем, говоре онако како су чули од своје околине", истиче дефектолог. 

Поред родитеља, стручњаци су ти који ће помоћи детету

"Уколико логопед процени да код детета постоји проблем, у зависности од конкретног проблема, даће савет родитељу шта даље треба да се ради. Када и колико често дете треба да иде на третмане код логопеда. Уколико дете неадекватно изговара неки глас или га уопште не изговара, логопед је ту да научи дете да правилно изговори глас, да са дететом вежба тај глас и да родитељу да савет шта да вежбају код куће. Битна је комуникација између стручњака и родитеља и веома је битно да сви у дететовом окружењу поступају по датом савету. Какав год вам се чини да дете има проблем питајте стручњака, не друштвене мреже или баку из комшилука.

Пре 70 година 8,3 одсто деце предшколског узраста имало је проблем са говором, а данас чак 80 одсто деце има проблема у говору, потврђено је за РТ Балкан из Института за експерименталну фонетику и патологију говора "Ђорђе Костић" у Београду. Зато смо питали стручњака за крај да нам подели подели савете који су корисни за добар говорни развој детета: 

• Разговарајте са својом децом, играјте се са њима, деца у игри богате свој речник.
• Не тепати деци.
• Избацити цуцлу и флашицу око првог рођендана.
• Не избегавати чврсту храну.
• Избегавати екране што дуже, или их смањити на минимум.
• Дувати балоне, балоне од сапунице, маслачке, мирисати цвеће, на тај начин вежбате дисање које је неопходно за правилан говор.