Магазин
Страх од старења: Веровање у митове о старењу убрзава процес старења
Старење може представљати веома застрашујућ концепт. Многи верују да, када дођемо до одређених година, наше менталне и физичке способности толико опадају, да је немогуће повратити их, због чега ће квалитет живота заувек да нам се погорша. Ипак, стручњаци сматрају да управо оваква веровања чине старење непријатним, а реалност је заправо много другачија (и позитивнија).
Неколико најпознатијих митова о старењу укључују различите препреке у учењу нових ствари, памћењу, расположењу, обављању различитих физичких активности... Постоји на хиљаде "страшних" прича о променама које се дешавају људском телу и уму како године пролазе, због чега се старење ретко сматра пожељним делом живота, иако је неизбежно и природно.
Ипак, једна студија из Охаја, која је састављена коришћењем података који су прикупљани током две деценије, је показала да наше мишљење и уверења о старењу заправо имају велики утицај на сам процес и квалитет живота у каснијем добу.
Утврђено је да позитиван начин размишљања ("Узбуђен/а сам да сазнам шта ме очекује у другој половини живота, верујем да су моји "најбољи дани" тек преда мном"...) појединцу може да дода чак осам година живота, односно да га подмлади за осам. Резултати су се понављали и у бројним другим анализама, што значи да сигурно постоји чврста веза између тела и ума када је у питању пролазност времена. Због тога, промена перспективе и уверења може имати дејство на дуговечност као и остављање цигарета, вежбање, конзумирање здраве хране...
Из овога се може издвојити неколико закључака. Прво, наведени резултати могу бити веома утешни, поготово за оне који имају велики страх од старења, зато што их подсећа на немоћ и смрт. Ако успемо посматрати старење само као следећу, неизбежну фазу живота, у којој се могу пронаћи позитивне стране, онда побеђивање страха постаје лакше.
Осим чувања сопственог менталног здравља, оптимистичан поглед на старије доба може помоћи и другима. Психолог са Универзитета Јејл, Бека Леви, открила је да су људи који су често били изложени негативним стереотипима везаним за старење у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама, имали знатно већи пад способности памћења када су стигли до шездесете године.
Ако појединац сматра да су недостатак снаге, деменција, депресија, усамљеност и други изазови "зацртани" када остари, онда постоји већа вероватноћа да ће његово искуство бити огледало његових веровања.
Због тога је важно избегавати песимистичне коментаре на старење, јер могу оставити велики траг на подсвест. Постоји на хиљаде случајева у којима су људи у шездесетим, седамдесетим или чак осамдесетим годинама постигли спортске успехе, активни су у свакодневници, имају сопствене страсти, хобије и одржавају друштвени, љубавни и сексуални живот.
Одржавање здравља тела и ума
Срећом, стручњаци верују да се одређене вештине губе само ако се "не вежбају". На пример, неко ко је редовно био физички активан не може одједном постати неспретан и немоћан чим напуни шездесет година. Иако не може имати исте перформансе као и са двадесет, сигурно је да ће моћи да пронађе одређену фитнес рутину која ће да одржава целокупно здравље организма.
Када су људи широм света у шездесетим, седамдесетим и чак осамдесетим година показивали сјајне резултате на маратонима, истраживачи су одлучили да поново испитају пад кондиције код старијих људи. Сазнали су да људи који су успешно трчали током млађих дана су имали физичку спремност као тридесетогодишњаци, иако су имали око осамдесет година током времена испитивања. Што се тиче снаге, иако се мишићна влакна губе када старимо, физиолози објашњавају да влакна која су остала могу да се јачају и тренирају, без обзира на године.
Старији људи могу имати веома развијене когнитивне способности и да је најважније да редовно вежбају. Многи неуронаучници сматрају да је, кроз деценије животног искуства, могуће развити следећи начини размишљања, који се усавршавају тек након педесете године:
Прво, добијамо способност бољег распознавања супротних мишљења, знамо да постоји веома мало "објективних истина", јер многе информације зависе од контекста и извора. Научимо да је веровање да је свет "црно-бео" незрео поглед на реалност. Затим, умемо да анализирамо и саслушамо другу страну без осуђивања, покушавамо да прихватимо другачије ставове и уједно на овај начин вежбамо емпатију.
На крају, најважније је запамтити да наше мисли имају велики утицај на наш квалитет живота. На пример, ако сматрамо да не заслужујемо друштво и забаву када остаримо, онда ћемо вероватно бити усамљени, јер мислимо да не би требало да уложимо труд у међуљудске односе. Ако нас старост одмах асоцира на умор и недовољно снаге, запоставићемо све здраве навике које смо имали до тада, што ће сигурно лоше утицати на тело. Због тога је важно радовати се свакој новог фази живота и ишчекивати нова искуства које доноси, јер често можемо да потценимо способности нашег ума и тела.
