Магазин
Због чега руске цареве никада нису сахрањивали под земљом
Од давнина, људи су боготворили своје владаре, објашњавајући њихову власт вољом виших сила. Сахране монарха одувек су се одликовале посебним сјајем, а њихове гробнице посебном раскоши унутрашњег уређења. Руски цареви "на онај свет" нису одлазили као обични смртници: посмртни остаци никада нису сахрањивани, већ смештани у посебне крипте или каменe гробницe које се налазе у православним црквама.
Гробнице већине московских кнезова и царева налазе се, наравно, у главном граду Русије, а позната историчарка Татјана Дмитријевна Панова у својој књизи "Некрополе Московског Кремља" навела је да су владари сахрањивани у периоду од 1340. до 1730. године. Стручњаци су избројали чак 56 гробница у Архангелској катедрали московског Кремља. Са друге стране, скоро сви руски цареви и царице, почев од Петра II Алексејевича (који је преминуо 1725. године), почивају у Петропавловској катедрали у Санкт Петербургу.
Земља није за помазаника Божијег
Сваки руски цар у народу се поштовао као светац, а такав однос према власти помагао је обичним људима да се не осећају као робови, већ као слуге помазаника Божијег. Према хришћанској религији, човек је створен од земље, и мора јој се понизно вратити после своје смрти. Међутим, то не важи за цареве, и стога један број историчара верује да традиција сахрањивања владара у криптама сеже до архетипске идеје да ни у загробном животу цар не може бити раван обичном човеку који се сахрањује у земљи.
Царске мошти штите од непријатеља?
У народу се укоренило и друго веровање - како је за живота на царевима било да владају земљом и чувају њене границе, тако и њихови посмртни остаци штите земљу од напада непријатеља. Балзамовани остаци руских царева због тога су смештани у саркофаге, у којима се чувају дуже, а и из којих је њихова ексхумација, у случају нужде, лакша.
Погребне церемоније руских монарха
Погребне церемоније руских владара кроз историју су претрпеле неколико промена, а међу најизраженијим била је "европеизација" која се догодила током владавине Петра I и која је подразумевала погребни обред који се прaктиковао у западној Европи. Ипак, само су спољни атрибути и ритуали претрпели реформу, док је сама традиција сахрањивања владара у каменим криптама и гробницама остала је непромењена још од времена Древне Русије.
"Испод Саборне цркве Петра и Павла нема ниједног подрума, па су на задатом месту уклоњене подне плоче, ископана рупа дубока три аршина (око два метра), која је постављена "крастастом" циглом. Тако је добијена крипта, на чијем дну је направљено удубљење за постављање урне и ковчези са остацима од балзамовања", писала је историчарка Логунова.
Након церемоније испраћаја, ковчег са телом покојника спуштан је у крипту која се прекривала каменом плочом, док је над гробним местом постављан споменик.
