Магазин
Тулски медењаци: Необична руска посластица чији се рецепт чува као најстрожија тајна
Свака земља на свету позната је по неком локалном специјалитету домаће кухиње, а тако је и Русија у свету слаткиша позната по својим Тулским "прјаницима" - медењацима направљеним по посебној рецептури још из 17. века. Тулски медењаци су за кратко време освојили срца свих становника, а о томе колико су за град из кога потичу значајни, говори и чињеница да у самом центру постоји споменик посвећен "прјанику".
Медењаци карактеристичног изгледа и несвакидашњег укуса прославили су не само град Тулу на западу Русије, из кога потичу, већ и читаву земљу, освојивши златне титуле на међународним такмичењима у Риму и Паризу. Историја тулских медењака датира још из 17. века, а слаткиш је сада популарнији него икада!
Тулски медењак - посластица са дугом историјом чија је рецептура чувана у најстрожијој тајности
Према писаним изворима, историја једне од најпознатијих руских посластица датира још из 1685. године, међутим, историчари су готово сасвим сигурни да је рецептура Тулског медењака старија најмање један век. Медењак потиче из града Тула, који се налази нешто јужније од руске престонице, а у време када је настао, у граду је било неколико мајстора који су самостално производили овај слаткиш.
Свако од тих мајстора пекао је медењаке по свом јединственом рецепту који се чувао као најстрожија тајна, а рецептура се преносила са колена на колено и то искључиво по мушкој линији. Штавише, начин припреме је био толико добро чувана тајна, да чак ни тегићи којима се мерила тежина састојака нису били обележени, како нико не би имао прилику да украде рецепт и мере.
Јединствени састојци и начин припреме штампаних Тулских медењака
Кључна карактеристика прављења тулског медењака је у томе да је он штампан, а самим тим, није га лако произвести. За његову припрему користи се посебна модла од брезе, а чак и прављење таквог калупа захтева посебну процедуру: пре обликовања, даска мора да "стари" најмање пет година, док се неки узорци остављају и по две деценије, а тек када се брезов калуп довољно осуши приступа се резбарењу дрвета како би се затим мотиви пресликали на медењак. Тулски медењаци могу имати урезане различите слике: међу њима су они који се везују за историјске догађаје, културна обележја и симболе Русије, па чак и биљке, животиње и рубља (национална валута) - једном речју, све што асоцира на Русију и регион Туле.
Мало ко зна да се ексклузивност укуса Тулског медењака објашњава не само јединственом рецептуром, већ и посебним састојцима, на чији укус и квалитет утичу бројни природни, климатски, па чак и геомагнетни услови региона Туле. Тако, примера ради, брашно које се користи у производњи ових медењака одликују одређена својства и садржај глутена, захваљујући којима тесто задржава потребну конзистенцију за добијање шара. Исто важи и за воће које се користи за филовање медењака - управо његово порекло посластици даје посебан укус и мирис својствен искључиво Тулском медењаку.
Споменик и музеј у част Тулског медењака
О томе колико је Тулски медењак значајан говори и чињеница да је 2014. године ова посластица добила и свој споменик израђен у бронзи. Монументални медењак пречника два и по метра и тежине преко једне тоне постављен је у самом центру града. Такође, Тулском медењаку је посвећен и истоимени музеј у граду Тула, а управо у том музеју се чувају и премија Гран-при и златна медаља коју је ова посластица освојила на Светској изложби у Риму 1912. године. Чак и у време Првог светског рата, руски слаткиш освајао је срца светске публике, и 1915. године поново заслужено заузео прво место, овога пута у Паризу.
