Номофобија: Када зависност од телефона угрожава ментално здравље
Многи од нас не би желели да будемо раздвојени од свог мобилног телефона, јер бисмо морали да се суочимо са многим изазовима у свакодневници на мање практичан начин. Исто тако, већина људи би зауставила обављање одређене активности у случају да им зазвони телефон или им стигне нотификација.
Ипак, некима је одвајање од телефона много више од краткотрајног проблема. Људи који пате од номофобије могу доживети веома непријатне нападе анксиозности, који могу пореметити свакодневне рутине и начине размишљања.
Назив номофобија је настао од енглеске реченице: "no mobile phone phobia", која представља екстремни страх од раздвајања од телефона. Ако појединац не може одмах пронаћи телефон у џепу, торби, ако мобилном уређају испразнила батерија, ако се оштети или поквари, може доћи до следећих симптома:
- Анксиозност
- Раздражљивост
- Знојење
- Дезоријентација
- Промене у дисању
- Тахикардија (брзи откуцаји срца)
Већина истраживања показује да тинејџери најчешће болују од номофобије, али да се ипак може појавити код било кога. Осим раздвајања од самог уређаја, многи се често осећају непријатно када верују да пропуштају важне објаве на друштвеним мрежама, онлајн трендове, поруке, позиве...
"Везани смо за телефоне из више разлога. Они су наши мини-компјутери, користимо их за посао, користимо их да будемо повезани с породицом... Када их не можемо користити одмах, осећамо се нервозно и мислимо да нешто пропуштамо. Мислимо да смо помоћу телефона везани за цео свет у сваком тренутку," објашњава психолог Мишел Лено за "Си-Ен-Би-Си Мејк ит (CNBC Make It)".
Није могуће увек претпоставити који тип људи ће патити од номофобије, али поједини фактори могу убрзати процес развијања овог ирационалног страха:
- Генерална анксиозност
- Недостатак самопоуздања
- Проблем са регулисањем емоција
- Недовољно развијени међуљудски односи
Када појединац развије нездраву зависност од телефона, може доћи до негативних промена у више животних поља. Долази до проблема у концентрацији и обављања задатака на послу или у школи. Поред тога, опсесија телефоном може угрозити односе које имамо с другим људима, било да је у питању пријатељ или члан породице. Такође, људи који исувише времена проводе уз телефон могу озбиљно, али несвесно саботирати свој љубавни живот.
Срећом, постоје бројни начини ублажавања номофобије, као и постепеног навикавања на живот без телефона. Психолози предлажу следеће методе:
1. Када коначно уграбимо слободно време, углавном инстинктивно почнемо да гледамо садржај на друштвеним мрежама. Уместо тога, препоручљиво је оставити телефон по страни и пронаћи другу активност за опуштање, која не укључује гледање у екран.
2. Када идемо у продавницу, чистимо кућу или завршавамо сличне, "брзе" обавезе за које телефон није потребан, не морамо га носити са собом.
3. Роковник, сат и календар се могу поново наћи у употреби за записивање важних догађаја и проверавање времена.
4. Увек је добро себи постављати границе. На пример, не смемо користити телефон у првих сат времена након устајања или не смемо га користити пред спавање. Ако се налазимо у друштву с пријатељима, телефон може остати у торби/џепу.
5. Озбиљније истраживање о номофобији може помоћи у препознавању сопствених симптома и тражењу адекватног решења. На крају, у екстремним случајевима, увек је препоручљиво обратити се професионалцима.