Шта наша омиљена храна говори о нама

Недавна анализа је помогла истраживачима да прецизније одреде везу између особина личности и преференцама ка одређеној храни, откривајући неколико интересантних ствари које укус може открити о нама. На пример, љубав појединца ка горкој храни би могла да покаже и његове асоцијалне особине, док људи који воле љуту храну често траже узбуђење...

Шта неке од најпопуларнијих преференци ка одређеној храни могу открити о појединцу, пренео је журнал "Сајенс директ (Science Direct)":

Горка храна – Асоцијалне особине

Људи који највише воле горку храну могу имати одређене "горке" особине, то јест више асоцијалних или чак психопатских одлика. Једна студија у којој је учествовало преко деветсто људи је открила да они који више воле горке укусе од слатких, сланих и киселих, имају предиспозиције ка агресији, психопатији, као и "свакодневном садизму", то јест уживање у посматрању свакодневних мука и проблема других људи.

Поред тога, склоности ка горкој храни се могу повезати и са издржљивошћу и предусетљивошћу, јер уживање у овој храни није у складу са биолошким инстинктима, тако да постоји могућност да је појединац током живота морао да научи да воли овакав укус. На крају, постоји могућност и да људи који воле горко можда само уживају у туђим (негативним) реакцијама на укус.

Здрава храна – Екстровертност

Анализа је показала да људи који најчешће бирају здраву храну могу бити отворени, екстровертни, савесни или чак генерално срећнији. Студија у којој је испитано преко хиљаду младих одраслих показала је да је једење воћа и поврћа повезано са већом отвореношћу и савесношћу, док су неуротицизам и жеља за удовољавањем били ниски.

Истраживачи сугеришу да се интелигентнији, радозналији и друштвенији типови личности могу повезати са здравијом исхраном, можда зато што су људи са овим особинама спремни да експериментишу и пробају нове намирницама, за које знају да им могу донети бенефите. Поред тога, посебна студија објављена у журналу "Тејлор и Френсис (Taylor and Francis)" је открила да људи који су углавном позитивно расположени преферирају здравију храну.

Слатка хранa – "Топле" особине

Као директна супротност онима који воле горко, људи који највише воле слатко су повезани са већим просоцијалним понашањем. Дакле, они који воле слатко могу бити љубазнији и друштвенији. Може се претпоставити да допамин, који се добија конзумирањем слатке хране,  директно утиче на расположење појединца, тако да се склоност ка посластицама подудара са наведеним карактеристикама. Истраживачи истичу да је слаткоћа универзална утеха и награда за човека и да због тога своје вољене често називамо надимцима као што су "слаткишу", "медени/на", "шећеру"...

Љута, потенцијално опасна храна и кофеин – Жеља за стимулацијом

Људи који увек радо додају љути сос у оброк, бирају храну која може бити опасна када није правилно спремљена (на пример, различита морска храна) или често конзумирају алкохол и кофеин вероватно прижељкују одређене стимулације и желе да конзумирање хране буде искуство које оставља одређен ефекат на тело.

Што се тиче љуте хране, људи који имају прижељкују ову врсту сензације, односно осећаја, исто вероватно уживају да себе гурају до крајњих граница, чак и када је у питању оброк (који би требало да буде пријатно искуство). Исто важи и за оне који воле храну која може бити опасна ако није правилно припремљена, јер увек постоји мали ризик који цело искуство чини занимљивијим.

На крају, они који често конзумирају кафу и алкохол имају склоност ка тражењу различитих стимулација, које могу утицати на субјективну перцепцију надражаја и когнитивне способности (на позитиван, али и негативан начин).

"Једноставна" храна – Избирљивост, анксиозност

Хлеб, кукуруз, крекери, пилетина, кромпир и сличне намирнице које ретко кад могу довести до мучнине, су омиљене људима који немају довољно авантуристички дух и не желе да им сваки оброк буде стимулативно (и потенцијално непријатно) искуство. Овај тип људи ће углавном избегавати непознате састојке, из страха да им се не допадне или доведе до болести. У екстремнијим случајевима, велика избирљивост по питању хране може бити и знак анксиозности и проблема са контролисањем емоција.

Осим што су пронађени налази интересантни, могу бити од помоћи и код проналажења ефикаснијих начина подстицања људи да једу здравију храну и прављење персонализованих програма не само према укусу појединца, већ и према његовој личности.