Изрека "Књига је човеков најбољи пријатељ" губи смисао, јер сведочимо да мала деца радије време проводе гледајући разне садржаје преко телефона, док су школарци чешће на ТикТоку него са књигом.
Данас, кад се обележава Међународни дан писмености, стручњаци напомињу да је више него икад потребно да децу вратимо читању. За децу, књиге могу бити су непресушни извор забаве, а многа истраживања говоре да читање унапређује развој мозга, утиче са социјалне вештине и когнитивне способности. У дигиталном добу, где су екрани постали главна забава за децу, подстицање љубави према књигама и читању може бити изазован задатак за родитеље и наставнике.
"Да бисмо дошли до тога да дете само узме књигу у руку и крене само да чита, неопходно је да се систематично посветимо томе да оно заволи књигу. Деца уче посматрајући родитељско понашање, ако није случај да родитељ проводи време читајући, онда смо у контрадикторним захтевима и очекивањима од детета. Међутим, ако то није случај и наши афинитети иду ка томе да читамо и истражујемо лакше ћемо код свог детета учврстити овакво понашање. Гледајући нас, дете учи и има инстинктивну потребу да опонаша родитеља, према томе ово је најефикаснији начин како да мотивишемо дете да чита", каже психолог Јована Ивановић за РТ Балкан.
Књиге би требало да буде прилагођене узрасту малишана
"Поред тога, можемо испланирати како да му приближимо ову активност, неки од начина могу бити рецимо да заједно са дететом читамо, односно да ову активност успостављамо од најранијег узраста, тако што ћемо му читати приче, бајке, прилагођене узрасту детета. Поред тога, можемо првенствено кроз игру детету приближити читање, тако што ћемо са њим играти игрице које садрже активност читања, игре које су детету занимљиве, чак иако још увек није овладало слова, то ће створити капацитет где ће дете желети да унапреди своју игру, а самим тим и заволети читање", појашњава Јована.
Интерактивни садржај помаже да усмеримо дете у овом правцу
"Згодно би било када бисмо са дететом дискутовали о прочитаном, такође можемо и прочитано претворити у скечеве или одглумљивање прочитаног садржаја, где би свако бирао своје улоге. Интерактивни садржај примамљивији је детету него да очекујемо од детета да ће само заволети читање тако што ћемо му само куповати књиге, а да се не интересујемо за њих касније. Активности у којима смо посвећени свом детету најлакше ће се учврстити у његовом понашању јер ће на неки начин манифестовати контакт и повезаност између родитеља и детета и то је најздравији начин да дете усмеравамо у овом правцу", наставља психолог.
Разлике између деце која читају и она која не читају
"Разлика је видљива већ у првом разреду. Деца која читају све лакше савлађују, боље разумеју не само градиво (фонд речи им је пуно већи од оних који не читају), већ и неке ситуације, догађаје и некако решавају све проблеме на другачији начин. Љубопитљива су, радознала, отворена за сарадњу, поставиће питање за сваку непознату реч шта значи, без срамежљивости, и тако богатити свој речник. Имају развијен осећај за другу децу, сећајући се примера из књига које су читали. Деца која читају показаће своје умеће комуникације и при одговарању било ког предмета, склопиће правилне реченице на тестовима, приликом писања састава нарочито ће бити успешна у односу на децу која не читају. Нека деца у вртићима имају пројекат "Књига", где уче на забаван начин, како се пишу и праве књиге, па можда и ту постану знатижељни да што пре науче и сами да читају", појашњава др књижевних наука и библиотекар саветник Татјана Богојевић.
Заједничке посете библиотеци и награда након прочитане књиге
"Поред ових, назовимо их унутршњим мотивационим факторима, можемо створити услове који се тичу дечјег окружења. То се може односити на заједничко прављење кутка у коме ће дете проводити време где ће бити окружено књигама и моћи да чита. Ослушкивање дететових афинитета и шта је то што би оно волело да чита, заједничке посете библиотеци или књижарама. Када је дете већ овладало самостално читањем онда се може увести и награда након завршене књиге или дела које је читало. Паузе у читању нормалне су и код одраслих особа које воле да читају, зато је притисак оно што је најмање потребно приликом овог процеса. Стрпљење је неопходно како би родитељ на прави начин ослушкивао жеље и интересовања свог детета", каже Јована.
Са психологом је сагласна и библиотекар саветник која истиче да значајну улогу у читању детета играју просветни радници, као и библиотекари:
"Улога учитеља, наставника, професора је такође битна јер ако им књижевност представе на интересантан начин и даље ће уживати у томе. Данас су књиге за децу изузетно занимљиве, интересантне, прилагођене новом веку и свим променама које су дошле. Тако имамо и поучне књиге, књиге које су попут менталне аритметике, где они решавају разне загонетке и задатке као би сазнали крај, прелепо илустроване, свако ће пронаћи оно што га занима. У том узрасту касније неизоставна је и улога библиотекара и библиотека, које данас организују низ лепих и забавних радионица, посете дечијих писаца библиотекама, па тако јачају љубав према читању и библиотекама уопште. Деца која од најранијих дана посећују библиотеке, вероватно ће читати и касније, јер се улога библиотекара променила, па они својим знањем и умећем могу позитивно утицати на децу старијих разреда", каже библиотекар саветник Татјана Богојевић.