Читање из задовољства развија емпатију и побољшава ментално здравље код деце

Тим је открио снажну везу између читања из задовољства у раном узрасту и позитивног учинка у адолесценцији на когнитивним тестовима, који су мерили факторе као што су вербално учење, памћење, развој говора, као и школски успех.

Истраживачи са универзитета Кембриџ и Ворвик у Великој Британији и универзитета Фудан у Кини погледали су податке из Групе адолесцентног мозга и когнитивног развоја (АБЦД) у САД, која је регрутовала више од десет хиљада младих адолесцената.

Од свих испитаних учесника, нешто мање од половине (48 процената) је имало мало искуства у читању из задовољства или је то почело да ради тек касније у детињству. Преостала половина је провела између три и десет година читајући из задовољства.

Тим је анализирао широк спектар података, укључујући клиничке интервјуе, когнитивне тестове, менталне и бихевиоралне процене и скенирање мозга. Упоредили су младе људе који су почели да читају из задовољства у релативно раним годинама (између две и девет година) са онима који су почели доста касније и са онима који никада нису развили ову навику.

Деца која су читала од малих ногу су имала боље ментално благостање (што је закључено коришћењем бројних клиничких резултата и извештаја родитеља и наставника), показивала су мање знакова стреса и депресије, имала су побољшану пажњу и мање проблема у понашању (агресија, кршење правила...).

Деца која су раније почела да читају такође су имала тенденцију да проводе мање времена пред екраном (ТВ, паметни телефони, таблет) током недеље и викендом у адолесценцији, а такође су имала тенденцију да спавају дуже. Може се претпоставити да је мање излагања плавом светлу од екрана, поготово у ноћним сатима, позитивно утицало на сан.  

Када су истраживачи погледали скенирање мозга из групе адолесцената, открили су да су они учесници који су читали из задовољства у раном добу имали веће укупне површине и запремине мозга, укључујући одређене регионе мозга који играју критичну улогу у когнитивним функцијама. Други региони мозга који су се разликовали међу овом групом били су они за које се раније показало да се односе на побољшано ментално здравље, понашање и пажњу.

"Читање није само пријатно искуство – опште је прихваћено да инспирише размишљање и креативност, повећава емпатију и смањује стрес. Али поврх овога, пронашли смо значајне доказе да је то повезано са важним развојним факторима код деце, побољшавајући њихову спознају, ментално здравље и структуру мозга, који су темељ за будуће учење," објаснила је на порталу универзитета професор Барбара Сахакијан, са Одељења за психијатрију Универзитета у Кембриџу.

Оптимална количина читања код малог детета била је око дванаест сати недељно. Више сати од тога није донело додатне бенефите. Штавише, дошло је до постепеног смањења когниције, а истраживачи кажу да такав резултат може бити зато су деца проводила више времена седећи/лежећи док читају, а мање времена на друге активности које би могле да обогате когнитивну способност (спортске и друштвене активности).

"Подстичемо родитеље да дају све од себе да у својој деци пробуде радост читања у раном узрасту. Ако се то уради исправно, пружиће им не само задовољство и ужитак, већ ће им помоћи и развој и подстаћи дугорочне навике читања, што је такође може показати корисно и у одраслом животу," закључио је професор Ђианфенг Фенг са Универзитета Фудан у Шангају.