Наследница трона или варалица: Ко је била руска књегиња Тараканова
О књегињи Таракановој кружи више легенди него о било којој другој историјској личности Русије, а све што се о њеном лику зна веома је упитно. Штавише, под тим именом "књегиња" се први пут појавила у штампи чак 20 година након своје смрти. Ко је била мистична рускиња која је сламала срца широм Европе и себе лажно представљала као ћерку царице из моћне династије Романов?
Ко је била књегиња Тараканова
Жена која је данас позната као принцеза Тараканова рођена је између 1745. и 1753. године, а историчари још увек не могу да се сложе о њеном пореклу. Једни тврде да је Тараканова била Немица, рођена у граду Нирнбергу у породици пекара, други верују да је она потекла из породице чешког гостионичара, док јој трећи чак приписују јеврејске корене. Шта је од тога истина, никада нећемо сазнати, а једино што је сигурно је да није била "плаве крви".
Упркос свом пореклу из народа, Тараканова је била веома образована, говорила је неколико језика, познавала сва правила бонтона, разумела се архитектуру и уметност и свирала разне музичке инструменте. Све ове вештине биле су јој веома корисне у животу, будући да је њен главни циљ био да згрне велики новац и обезбеди себи висок положај у друштву. Али, судбина је желела другачије.
Од преваранткиње до принцезе
Тараканова је своју "каријеру" започела као обична преваранткиња која је путовала по европским земљама и представљала се различитим именима које је увек пратила звучна титула - те је била кћи имућног аристрократе, те принцеза, те књегиња Владимирска. Ова титула јој је, узгред, донела највише успеха. Захваљујући изванредним манирима и образовању, она се са лакоћом инфилтрирала у богате кругове, а чланове племства за трен очарала причом о свом пореклу.
На лепотицу словенских корена "око су бацили" многи племићи, између осталог и 36-годишњи гроф Филип Фердинанд фон Лимбург-Штирум, један од најпожељнијих нежења тог времена. По Европи су се муњевитом брзином прошириле гласине да је наследница руског престола, ћерка Јелисавете Петровне из њеног тајног брака са Алексејем Разумовским, будућа супруга баварског аристократе.
Тараканова се нашла у незавидној ситуацији - шта сада рећи, а да се не открије истина? Испрва се "књегиња" уздржавала од коментара али како су се гласине све више шириле одлучила је да изађе у јавност и каже како јесте: да, она је права руска императорка, а Катарина II ништа више него узурпатор царског трона.
Гласине полако стижу у Петербург
Како би прича деловала што уверљивије, Тараканова је смислила невероватну легенду: њена мајка, императорка Јелисавета, је родила у тајном браку са Алексејем Разумовским и назвала по себи, такође Јелисавета. Мајчина идеја је била да ћерка наследи трон, али је злочест брат Петар III надмудрио и одузео престо, након чега је девојчица са само 9 година побегла у Персију, где је наставила живот и школовање. Затим се преселила у Лондон, сакривала свој идентитет и трудила се да се никако не сусретне са члановима династије Романов, будући да је на њих била огорчена. Причама и измишљотинама није било краја, а веровали или не, многи су ту причу "прогутали".
Међутим, гласине о преваранткињи су брзо стигле и до Петербурга, а Катарина II је веома озбиљно схватила ситуацију. Осим тога, Тараканова се уз подржку стране елите и додатно осилила, па је фалсификовала и тестамент покојне Јелисавете, у коме је писало да сву своју власт предаје (непостојећој) ћерки, а како су се ствари "закувале", царица је дала наредбу да се Таракановој стане на пут.
Како је "пала" књегиња Тараканова
Овако важан задатак императорка је поверила младом Алексеју Орлову, команданту средоземне флоте чија је база била у италијанском граду Ливорно. Њихов сусрет био је добро испланиран од стране руске империје, а да Тараканова о томе није знала ништа - и већ у првом трену Орлов је одглумио да се у Тараканову "заљубио до ушију". Након безброј покушаја, "књегиња" је поверовала да је Орлов искрен у својим намерама и да је заједно са својом флотом спреман да јој помогне да поврати престо. План је био следећи: њих двоје бродом плове од Италије до Русије, преузимају трон, и живе срећно до краја живота. И заиста, сценарио је био толико уверљив, да Тараканова ни на трен није посумњала да би нешто могло поћи по злу!
Међутим, након само пар сати на броду, у сред пучине, Тараканову је стигла казна за њено лаковерје, али и гласине које је ширила - она је ухапшена и депортована право у Петербург заједно са посадом брода која је имала задатак да непрекидно мотри на њу. По пристизању у Петербург, лажна књегиња затворена је у тамницу Петропавловске трвђаве, а затим су уследила и мучна испитивања. Након неколико месеци, 4. децембра 1775. године, Тараканова је умрла од кијавице, а њени остаци сахрањени цу без испраћаја у дворишту тврђаве. Тек двадесетак година касније, њеном лику наденуто је и презиме Тараканова, а како се заиста она звала, остаће заувек мистерија.