Шта су највећи генији света највише волели да једу

Људи су деценијама заинтересовани за свакодневне навике великих светских генија. Од њихове одеће, до свакодневних рутина, склоности и веровања, сигурно је да су неки од највећих умова света уједно имали и необичне личности и укус. Ово се може видети и када је у питању храна, јер су поједини генијалци имали занимљив однос према одређеном намирницама. Неку храну би увек избегавали, док би другу толико конзумирали да би те исте намирнице биле проглашене као потенцијални узрок смрти. Од аверзије према пасуљу до нездраве опсесије кафом, неки од највећих умова света су имали веома специфичне режиме исхране:

Питагора и пасуљ

Према многим изворима, грчки математичар Питагора је имао необична веровања везана за пасуљ. Никада га није јео и чак није дозвољавао ни својим ученицима да их једу или додирују. Наводно, веровао је да се у пасуљу чувају душе преминулих и да је због тога одбио да трчи преко поља пасуља када је био суочен са непознатим непријатељем, што је довело до његове смрти.

Чарлс Дарвин и "чудновато месо"

Дарвин није само проучавао егзотичне врсте животиња, већ их је повремено и јео. Када је студирао на Кембриџу, био је вођа занимљивог гастрономског клуба. Чланови би се састајали једном недељно, да би спремали и јели "чудновато месо" животиња као што су сове, јастреб, чапље... Поред тога, на различитим путовањима би пробао месо армадила, игуане и корњача.

Труле јабуке и супа као тест

Храна је за поједине геније била врста алата: иако их није конзумирао, писац и филозоф Фридрих Шилер је увек држао кутију трулих јабука испод стола док је писао, јер су га наводно подсећале на село у коме је одрастао. Томас Едисон је користио супу током интервјуисања потенцијалних будућих сарадника - они који би додали зачин у послужену супу, као што је со или бибер, не би добили посао, јер су били "исувише пробирљиви".

Далијев еротски кувар

Салвадор Дали је седамдесетих година објавио кулинарску књигу, "Les Diners de Gala", која је имала надреалне, еротске илустрације различитих врста хране, заједно са неколико поглавља у којима се објашњавају начини припремања морских плодова. "Ако припадате онима који броје калорије, мораћете да затворите овај кувар. Превише је жив, агресиван и дрзак за такве људе," објаснио је Дали у књизи, што показује да је волео храну. 

Ипак, волео је само намирнице којима је "могао разазнати облик", што значи да није јео храну као што је спанаћ, јер његова форма није била довољно чврста.  

Никола Тесла и течна храна

"У мојој исхрани нема тајни, то је питање здравог разума", објаснио је Никола Тесла. "Ја гледам на људско тело као на машину и понашам се према њему с поштовањем какво и машина заслужује." Не можете да очекујете да машина добро функционише, а да јој не обезбеђујете добро гориво."

"У раној младости сам закључио да је идеалан начин да се храна апсорбује у виду фине, скоро течне форме и то у одговарајућим, малим количинама током целог радног дана", причао је Никола. Сматрао је да тако тело добија равномеран доток енергије, а органи за варење се не оптерећују сувише. "Тако сам живео неколико година и припремао сам себи јела од млека, сока од говедине и разних пиреа. Како сам радио у лабораторији, могао сам тако да једем кад год бих пожелео. Здравље ми је било одлично, срце и органи за варење се реаговали врло позитивно."

Храна није увек била приоритет

Забележено је да су поједини генији били вегетеријанци (Да Винчи, Ганди), али многи нису придавали велику важност храни. На пример, према биографу Микеланђела, чувени сликар је сматрао да је храна само "неопходно гориво" и наводно, када би радио на великим сликама, некада би јео само једном на дан.

Поред тога, Стив Џобс је веровао да веома скромна дијета и прескакање оброка заправо могу помоћи са развојем креативности. Према његовој биографији, Џобс је често јео бадеме и урме, а нека од омиљених намирница му је била шаргарепа. Наводно их је толико јео, да би повремено добио наранџасту нијансу тена. Поред тога, Џобс би се повремено изгледњивао по недељу дана, јер је веровао да би се након таквог режима осећао много боље и снажније, јер "није трошио енергију на варење хране".

Педесет шољица кафе на дан

Француски писац Оноре де Балзак је имао веома посебан однос са кафом. Толико је волео овај напитак да би за цео дан могао попити чак педесет шољица. "Ова кафа ти уђе у стомак и одмах почиње нешто да се дешава. Идеје почињу да се покрећу као батаљони на пољу и тада борба почиње," написао је Балзак за један француски часопис. Ипак, верује се да је управо његова љубав према еспресу била узрок његове смрти (заједно са прекомерним конзумирањем алкохола), јер је у последњим месецима живота добио хипертрофију.

Кафа је имала велику улогу у животима генијалаца, јер су нека од најпопуларнијих места за "интелектуалне састанке" управо били кафићи, у којима би се читале новине, размењивала мишљења о политици, уметности, друштву... На сваком столу би се налазила кафа, заједно са вином, абсинтом или шкољкама и увек је била значајан део окупљања.

Слатка јаја

Омиљени доручак Алберта Ајнштајна је била слатка верзија једног од најпопуларнијих намирница на свету: јаја. Волео је да их испржи на класичан начин, али би их затим засладио путером и медом.