Магазин
Нутрициониста за РТ Балкан: Kако припремити здраву школску ужину за дете
Гојазност више није вишак килограма, већ је велики фактор ризика за многе болести - од дијабетеса, болести срца, па до карцинома. У Србији је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно, говори студија Истраживање здравља становништва Србије, коју је радио Институт за јавно здравље "Батут" 2019. године. Шта можемо да урадимо да нам дете не пређе границу црне статистике и како да му обезбедимо здрав оброк током боравка у школи?
Број људи са прекомерном тежином из године и године расте муњевитом брзином, а највише забрињава чињеница да је међу гојазнима све већи број деце. Ситуација у Србији је такође аларманта, где је ову ситуацију недавно коментарисала и министарка здравља Даница Грујучић изјавивши да је нездрава "брза храна као дрога и да је процењено да више од 30 одсто деце има проблем са гојазношћу". Ова лако доступна, али често нутритивно сиромашна храна, постаје озбиљан изазов за одржавање здраве исхране међу школском децом.
Стручњаци су сагласни да сви треба овом проблему приступимо веома озбиљно и да су здрава исхрана и физичке активности најбоље могуће решење и добитна комбинација за здравље детета.
Родитељ мора бити пример детету
"За децу у школском узрасту изузетно је значајно да једу све групе намирница и да се што разноврсније хране због развоја који још увек траје. Како је овај период веома осетљив и почињу да попримају утицај околине и вршњака све више, важно је разговарати са њима о исхрани, објашњавати им на њима разумљив начин колико је важна, колико је важно водити рачуна о себи и свом здрављу и волети себе.
Свакако морамо да имамо слуха и за њихове жеље, да прихватимо да им се нешто не допада, да им ништа не бранимо, али да им помогнемо да пронађу баланс. Оно што је најважније родитељ мора бити пример детету, у супротном је џабе све што прича. Ручак често ни не буде неопходан, ако наместимо да дете руча након повратка из прве смене, али и пре поласка у другу смену. Подразумева се да је доручак неизоставан. У тим случевима ужина је довољна и најпрактичнија за ношење", наглашава нутрициониста Тамара Јеринић за РТ Балкан.
Примере здраве ужине, можете погледати у видеу
Да бисмо малишана послали у школу са здравим оброком, требало би да будемо практични
Сигурно да је теже да дете пошаљемо у школу са грашком у пластичној кутији, јер постоји велика вероватноћа да, осим што ће да се охлади, дете да проспе садржај пре времена за јело. Зато је препоручљиво да имамо на уму брзе, али здраве опције које се лако пакују:
"Воћна салата или било које воће у комаду уз орашасте плодове или штанглу црне чоколаде, чиа пудинг, овсена каша, интегрални сендвич, тортиља са младим сиром, пилећим прсима и поврћем, смути, хумус са поврћем исецканим на штапиће, поред тога може се направити код куће и понети здравија опција мафина, проје, пите, крекера, кекса уз различите прилоге. За оне који остају дуже у школи могу понети две ужине једну слатку и једну слану ужину", додајте Тамара.
Изгубљени ритуал заједничких оброка скупо плаћамо
Свеприсутнoст киоска са брзом храном и пекара које се налазе у непосредној близини школа, често нуде брзе оброке који обилују високим нивоом масти, шећера и празних калорија. Ови производи не пружају неопходне хранљиве вредности које су есенцијалне за раст и развој деце, што може имати дугорочне последице по њихово здравље.
"Свако треће дете школског узраста у Србији има проблема са гојазношњу, што је последица брзог начина живота. Изгубила се навика да се јела спремају код куће, изостаје ритуал заједничких оброка, а индустријска и брза храна је свугде доступна и има је на сваком кораку. Поред тога деца су све мање активна. Зато је јако важно је да што пре то освестимо и посветимо се решавању проблема. Чак и родитељи чија деца немају проблема са килограмима требало би превентивно да се баве оваквим ситуацијама", додаје нутрициониста, Тамара Јеринић за РТ Балкан.
