Магазин
Жаме ви: Непријатна супротност дежа вија
Свакоме је познат осећај дежа вија (déjà vu), који се јавља када имамо утисак да смо садашњи тренутак проживели у прошлости. Конпцепт у психологији који представља супротност дежа вија, а који многима може проузроковати велики страх је "жаме ви" (jamais vu, у преводу "никад виђено"), који се јавља када ситуација у којој се често налазимо или призор који увек виђамо одједном делују нестварно, као сан. Другим речима, препознавање призора из свакоденвнице постаје компликовано и збуњујуће.
Репетиција може имати веома интересантан ефекат на људски мозак а наука се већ деценијама бави проучавањем односа између призора који се понављају у свакодневном животу појединца и рада његовог мозга. На пример, када је у питању значење дежа вија, многи истраживачи су закључили да ова појава може бити врста "проверавања рада људске меморије", када део мозга који региструје препознатљиве призоре привремено раскине везу са реалношћу, пише Сајенс Алерт.
Ипак, мање истражен и веома необичан концепт у психологији је жаме ви, који се јавља када нешто што представља стандардан део свакодневнице одједном делује нестварно и неприродно. Иако је појава веома ретка и није опасна, жаме ви може бити застрашујуће искуство, јер свет који смо мислили да познајемо одједном може деловати поптуно другачије и погрешно.
Када појединац доживљава жаме ви, често се осећа као да свет око себе посматра "новим очима". На пример, може посматрати чланове породице са којима проводи сваки дан и одједном доживети осећај као да их никада није видео, да њихова лица и говор тела делују непознато и ново. Други пример могу бити музичари, који толико понављају одређене реченице у песмама, да оне "више немају смисла".
Један корисник платформе "Редит" је описао своје искуство: када је добио мигрену током вожње аутобоусом, па затим сишао на станици коју посећује сваки дан, осећао се као да је дошао у страну земљу.
"Још увек не знамо много тога о феномену жаме вија, али смо претпоставили да би могао прилично лако да се изазове у лабораторији. Када питате некога да изнова и изнова нешто понавља, та радња може изгубити смисао за њих," објаснио је тим психолога за портал "Конверзејшн (The Conversation)". У истраживању је учествовало преко деведесет студената и свако је имао задатак да без престанка пише задате речи. Неке су биле једноставне, као што је реч "врата", али су морали да пишу и неколико примера речи које се не користе често у свакодневном животу.
Истраживачи су им рекли да могу да престану када год желе из следећих разлога: необичан осећај везан за речи које пишу, бол у шакама или досада. Око седамдесет одсто учесника је пријавило да је морало да прекине писање јер им је реч коју су изнова понављали почела да делује чудно и неприродно, а овај осећај се јавио након отприлике једног минута константног писања добро познатих речи.
Речи су "почеле да губе значење када се дуго посматрају" изјавили су студенти, или су описали да су постепено губили контролу над покретима шаке, а на крају су пријавили да "реч не делује правилно, као да уопште није права реч, већ да их је неко преварио и убедио да слова која пишу имају значење".
Иако научници тек однедавно дубље проучавају овај феномен, закључили су да жаме ви може једноставно бити доказ да да одређена радња/рутина коју често понављамо постаје исувише монотона. Може нам помоћи да се "пробудимо" и постанемо свесни своје околине, тако да осећај да "губимо везу са реалношћу" заправо може служити као помоћ и "опомена" да се морамо "вратити у реалност". Делује као мало упозорење од мозга, који нам говори да смо се исувише удубили у одређену рутину или превише навикли на одређен призор, тако да је потребно увести промене у свакодневницу.
Психолози верују да је ово нормална, али и неопходна појава, јер когнитивни систем мора бити флексибилан, како би примао различите информације и стимулације из околине током живота. Поред тога, истраживање жаме вија може бити од помоћи у третирању и проучавању опсесивно компулзивног поремећаја (поготово када оболели понављају одређене радње које често не утичу на реалност, али постају неизбежан део њихове рутине).
