"ТикТок мозак": Кратки видео снимци изазивају зависност и негативно утичу на пажњу

Популарност коју је ТикТок стекао у последњих пар година навела је психологе и неурологе да се позабаве и темом његовог утицаја на људски мозак. Поједини научни радови доказали су да ова, и друге, сличне друштвене мреже, ипак могу имати негативне последице, а тачније - утицати на дужину фокусирања.

Главни кривци су кратки видео снимци у трајању од 15-ак, 20 секунди, због којих нам је касније веома тешко да се усредсредимо на садржаје који трају дуже, а овај ефекат научници су назвали "ТикТок мозак".

Допамин и кратки видео снимци

Како бисмо разумели феномен "зависности" који настаје гледањем кратких видео снимака, присетићемо се како функционише допамински систем у нашем организму. Допамин је један од хормона среће, који се лучи када ишчекујемо неко задовољство, награду или када радимо нешто што нам прија, а као последицу лучења имамо осећај среће јер смо постигли циљ.

Оваква "трка" за осећајем среће нас и тера да бесконачно "скроламо" ТикТоком или Инстаграмом, правим "допаминским машинама" данашњице. Хормон среће који се лучи након прегледа кратких видео снимака изазива у нама осећај задовољства, а самим тим и буди жељу да то радимо још, и још и још - и тако у недоглед.

"Када наилазите на видео снимак који вам се допада, који је едукативан или смешан, у вашем мозгу се лучи допамин, али када уследи снимак који вам се не допада, прескачете га и идете даље, у потрагу за новим изворима среће, односно допамина", наводи Санам Хафиз, неуропсихолог.

Понављајући овакав циклус сатима, данима и недељама, наш мозак се полако навикава на могућност постизања задовољства након краткотрајног уживања, односно садржаја, а управо је то тренутак када се упада у замку.

ТикТок ствара зависност и доказано смањује пажњу

Иако су истраживања утицаја ТикТока на људски мозак још увек у почетним фазама, већ сада научници имају одређене закључке, који нажалост нису нимало оптимистични. Наиме, кинески и амерички истраживачи установили су да ТикТок, Инстаграм Рилс и ЈуТјуб Шортс "увлаче" публику у замку краткотрајних ужитака, чиме се недвосмислено изазва зависност.

Такође, уочене су и промене у пажњи, нарочито код адолесцената, "најрањивије" категорија становништва која проводи највише времена на телефонима и друштвеним мрежама. Када деца и адолесценти уче или читају, што, сложићете се, захтева дуже време фокусирања, они користе "усмерену пажњу" - функцију која се формира у префронталној кори мозга која је одговорна за доношење одлука и контролу импулса. ТикТок и Инстаграм Рилс овакву пажњу не захтевају због саме дужине снимака, а континуирано гледање оваквог садржаја доказано омета формирање функције "усмерене пажње".

Последице, нажалост, нису видљиве одмах, већ тек након 25. године, када се префронтална кора мозга у потпуности формира. Зато са годинама, њихов мозак, ненавикнут на дуже време фокусирања, теже прихвата учење или било коју активност која захтева пажњу. Није само учење напорније, већ касније и рад у пословном окружењу у коме су дуги састанци свакодневница, а пословне активности некада трају и по неколико сати узастопно.