Медитеранска исхрана се начешће налази на врху хијерархије здравих режима исхране, зато што обухвата бројне здраве, али и укусне намирнице. Лако је применити је и ескпериментисати са различитим врстама оброка, који имају бројне хранљиве материје, доприносе здрављу организма, а могу продужити и животни век.
"Делује као да је ова врста исхране универзални 'поклон': укључује добру храну, углавном биљке, али пружа и осећај задовољства," објашњава за "Националну географију" Дејвид Кац, стручњак за превентивну медицину. "Обухвата све основе добре исхране, уклања потребу за 'брзим задовољствима' када је у питању храна и помаже у увођењу постепених промена целокупног животног стила. Медитеранска исхрана се већ генерацијама показује као делотворни режим."
Здраве, али и доступне намирнице
У медитеранску исхрану се укључују различите врсте зрна, поврћа, махунарки, семенки, зачина и здравијих масти, које се могу наћи у маслиновом уљу. Што се тиче протеина, углавном преовлађују различите врсте морске хране, пилетина и јаја, а најпопуларнија пића су јогурт и црно вино ( "здрав алкохол").
"Принцип је веома једноставан и не искључује ни једну групу намирница, што одговара многим људима и апсолутно свако може добити одређене користи," објашњава Кац.
Штити тело од болести
До сада су спроведене бројне студије које показују да се медитеранска исхрана се доводи у везу са дуговечношћу. Студија објављена у журналу "ЈАМА Интерна медицина" је показала да, у поређењу са другим здравим режимима, медитеранска исхрана пружа најбоље резултате што се тиче дужине животног века. Они који су скоро четрдесет година јели на овај начин имали су двадесет одсто мање шансе од развијања болести које могу проузроковати превремену смрт.
"Хроничне болести, то јест кардиоваскуларне болести, рак, дијабетес типа 2, неуродегенеративне болести и обољења респираторног система су водећи узроци смрти. Ако се смањи ризик од добијања наведених обољења, појединац може дуже да живи, јер медитеранска исхрана поспешује виталност," објашњава Кац.
Здравље мозга, превенција рака и упале
Студија објављена у "ЈАМА Нетворк опен" журналу, у којој је испитано преко шест хиљада старијих људи, показала је да они који су примењивали претежно медитерански режим исхране су током живота имали боље когнитивне способности након испитивања, него они који нису имали овакву врсту исхране.
Засебна немачка студија објављена у журналу "Пабмед централ (PMC)" је показала да овакав режим може спречити ризик од различитих врста рака, као што су рак дојке, главе и врата, простате, јетре."Такође се везује и са мањим ризиком од поновног обољења код оних који су већ једном преживели ову болест," објашњава Нејтан Бергер, професор медицине и биохемије.
Добра за људе, али и планету
Осим што је богата хранљивим материјама које су веома корисне за човека, процес добијања намирница које се сврставају у медитеранску исхрану је еколошки одговорнији. "Јасно је да конзумирање више биљних, уместо животињских производа има мањи утицај на животну средину и долази до мање производње отпада," додаје Кац. Користи се мање воде и потребне су мање површине и количине ђубрива, производња намирница медитеранске исхране доводи до мање емисије штетних гасова.
Заправо, у овогодишњем издању журнала "Нутријентс (Nutrients)" је забележено да најмањи негативни утицај на екологију имају медитеранска и веганска исхрана.