Научници повезали несаницу са ризиком за развој деменције

Хронична несаница негативно утиче на опште здравље организма, а овај податак доказан је многобројним испитивањима и научним студијама. Међутим, у последњем истраживању научика са универзитета у Ханџоу, у Кини, установљено је да су инсомнија и краткотрајан сан повезани и са повишеним ризиком за развој деменције.

Несаница и сан краћи од 8 сати повезани са деменцијом

Аутори научног истраживања су анализирали 22.078 пацијената из Шведске у узраста 46 и више година, а ниједан од испитаника на самом почетку испитивања није имао назнаке деменције. Ипак, поједини добровољци су имали проблема са спавањем - честе несанице са којима су једва излазили на крај или проблеме да заспу. Током трајања студије, пуних 19 година и 2 месеца, испитаници су редовно попуњавали анкете о квалитету сна, његовом трајању и условима у којима су се будили, док су паралелно научници анализирали њихове когнитивне способности и склоност ка развоју деменције.

Након окончања екперименталног праћења уочено је да су особе које су патиле од несанице, као и оне чији је редован ноћни сан трајао краће од 8 часова, имале већи степен развоја деменције. Своје нимало оптимистично откриће научници су појаснили неадекватном филтрацијом токсина из мозга, које услед неквалитетног сна глимфатички систем није у могућности да избаци. 

Поремећаји сна су веома распрострањени

Поремећаји сна су веома распрострањени, а њихова манифестација се огледа у честим (3 или више пута) и хроничним (3 месеца и више) потешкоћама у отпочињању или одржавању сна. Претпоставља се да између 10 и 20 процената укупне светске популације пати од неке врсте поремећаја сна, док је код одраслих тај проценат знатно виши - готово половина одраслих пати од инсомније која траје годину и више дана.

Ипак, несаницу не би требало мешати са свесним каснијим одласком на спавање, које је карактеристично за особе са вишим којефицијентом интелигенције, будући да оне имају другачији циркадијални ритам, односно дневни циклус активности. Сходно унутрашњем ритму, интелигентнији људи чешће бирају касније одласке на спавање, чак и када сутрадан устају раном зором, док викендима бирају и касније буђење.

Ранија истраживања показала да једна непроспавана ноћ може ублажити симптоме депресије

Једно истраживање на Универзитету у Пенсилванији показало је да промене у распореду спавања, а конкретно само једна непроспавана ноћ, могу значајно побољшати расположење и утицати на смањење симптома депресивног стања. Овакав закључак научника објашњен је "ресетовањем" биоритма које се већ годинама проучава као потенцијална терапија за многе поремећаје расположења.