Вест о повратку двојице руских и једног америчког космонаута са мисије која је неочекивано, уместо 180 трајала чак 371 дан, током протеклих дана била је главна тема у свим светским медијима. Разлог за продужење њихове мисије било је неочекивано цурење расхладне течности из оригиналне капсуле.
Слична ситуација догодила се и 1991. године, када је руски космонаут Сергеј Крикаљов непланирано на орбити уместо 150 остао 311 дана! Те године, 20. маја, свемирски брод "Сојуз ТМ-12" на коме су се налазила два руска космонаута и једна британка, успео је да се "накачи" на космички станицу "Мир", а при поласку на мисију ни један од чланова посаде није ни слутио да ће њихов повратак на Земљу да буде под знаком питања.
Ништа није слутило на невољу
Приликом полетања на орбиту, сви чланови посаде планирали су да њихова мисија траје пет месеци, а заједно са Крикаљовим, на орбитални комплекс је кренуло још двоје космонаута: његов сународник, командир Анатолиј Арцебарски и британска посластичарка Хелен Шарман, која је могућност лета у космос добила на националном конкурсу који је организовала Маргарет Тачер.
На самом почетку ништа није слутило на невољу: ракетом су долетели до базе на коју су се без проблема накачили, а њихова мисија је била изразито успешна - током пет месеци су успели да изврше чак шест излазака у отворени космос. Поред тога, двојица руских космонаута су инсталирали и разну опрему, попут систем антена "Курс" и фарму "Софора".
Старт следећег космичког брода "Сојуз ТМ-13" који су Крикаљов и његов колега дочекали на орбити реализован је са космодрома Бајконур 2. октобра 1991. године, а већ 8 дана касније Арцебарски се вратио на Земљу, док је херој наше приче наставио са радом на орбити. Као замена Арцебарском, на орбиту је стигао Александар Волков, који је Крикаљову требало да буде испомоћ и друштво.
Уместо пет месеци, космичка мисија трајала скоро годину дана
Ипак, када је мисији дошао крај, до космичке посаде је путем редовне радио-везе која се одржавала са Земљом дошла неочекивана информација: Совјетски Савез се распао! То можда и не би толико шокирало чланове посаде да политичка ситуација није утицала на њихов повратак, а јесте, и то директно - како је земља из које је Сергеј Крикаљов кренуо престала да постоји, он није имао где да се врати.
Наравно, Совјетски Савез није само нестао са мапе, већ се преобазио у Руску Федерацију, али су Сергеј Крикаљов и Волков на орбити провели још пуних шест месеци. Тренутак када је сазнао да ће на орбити остати непланирано дуго, Крикаљов је описао у интервјуу за један руски медиј:
"Позвао ме је Валериј Рјумин, руководилац програма, и објаснио да се два лета, један са аустријским и други са казахстанским космонаутом обједињавају, као и да размишљају како да се извуку из ситуације. Најлакше им је било да ја останем од следеће експедиције, што сам и урадио", навео је руски космонаут.
Али, због чега се Крикаљов заправо није могао вратити на Земљу? Да је проблем био бирократске или неке друге природе? СССР је званично престао да постоји 26. децембра 1991. године, а након његовог распада, средстава за космичке мисије у држави није било. Новонастала Руска Федерација није имала новца за слање засебног космичког брода који би вратио Крикаљова на Земљу, а у оном у коме је раније отпутовао његов колега Арцебарски просто није било места, и тако је Сергеј остао са Волковим на орбити још шест месеци.
Повратак на земљу и обарање рекорда
Након још шест месеци боравка на орбити, Сергеј Крикаљов се коначно вратио на Земљу, а његов боравак у космосу који је укупно трајао 311 дана оборио је све светске рекорде. Иако када је 25. марта 1992. године руски космонаут дотакао тло своје отаџбине, то више није био Совјетски Савез, већ Руска Федерација, држава је итекако наградила херојски подвиг свог сународника и доделила му звање Хероја Русије.