Магазин
Да ли се сећате своје учитељице или учитеља
Сећате ли се топлог пријема у први разред, учења слова из буквара, читања песмица. Да ли вас је свему томе учила љупка жена са пунђом на глави и дневником у руци? Можда и није, али неки од нас овако памте своју учитељицу. Било би лепо да их се присетимо, јер данас, 5. октобра, обележава се Светски дан учитеља и то је моменат када би требало да нагласимо важност подршке овом радницима у просвети, као и да укажемо на значајност те хумане професије.
Учитељ или учитељица је стручна особа високих радних, образовних и етичких квалитета едукована за рад у школи. Требало би да задовољи низ специфичних захтева као што су свесна мотивираност за звање, потпунији састав општег и стручног образовања, високе интелектуалне способности. Верујемо да ово хладна дефиниција нема апсолутно никакве везе са особом која нас је учила азбуку и абецеду, показивала лактовима како да разликујете знак веће и мање, тешила нас док смо плакали на рекреативној настави јер вам је недостајала мама.
Ко нас је дочекао први дан у школи
Сигурни смо да су нас први дан у школи одвели мама, тата или васпитачи. Испратио нас је "породични одбор" на челу са бабама, дедама, теткама, ујацима, комшијама. Али дочекала нас је само она - учитељица, увела у учионицу и вероватно први контакт који памтимо са школом јесте управо са њом. Са учитељицом или учитељем се проводи четири године и поред наставе, помажу деци да што безболније прођу из фазе детињства у тинејџ доба.
Друга мама
Добро не баш друга, али одмах после тетке, бабе или старије сестре, учитељица заузима посебно место у нашем сећању и животу. Оно што нам је породица код куће, то нам је била учитељица у школи, кажу многи. Везивала је пертле, помагала да спакујемо књиге у ранчеве, хвалила за добре радове, али и грдила кад смо претеривали у несташлуцима. Као деца, често смо говорили својима "није тако, учитељица није тако рекла".
Учинала нас слова, бројеве, пуштала да "јурцамо" до миле воље на физичком
Нећемо заборавити њена упорна понављања таблице множења и дељења, опомињања када причамо док траје час или учимо прве тактове на музичком. Осим битне едукативне улоге коју краси просветне раднике од првог до четвртог разреда, подржавали су нас у игри, омиљеном предмету - физичком, и 45-то минутним играријама, које су нам се чиниле да трају веома кратко. Учили су нас другарству, мирили су нас у свађама и расправама, припремали су нас за прве животне изазове.
Често ћемо чути да раде најлепши посао на свету
Рад са децом је леп, али и веома одговоран посао. Посвећеност и едукација деце захтева огромну пажњу и људи који се одлуче за овај позив истичу да у бити подучавања лежи велика љубав и посвећеност према малишанима. Њима остављамо децу скоро сваки дан - уче их не само предметима него и осталим активностима, или бар из срца то покушавају да ураде. Зато им треба доделити орден у виду поштовања, бољег положаја у друштву, већих плата, јер "Ситни су они који рад учитеља ситним сматрају!" рекао је својевремно Доситеј Обрадовић.
