Магазин
Генетика може одредити да ли ћемо бити вегетeријанци
Одрицање од меса може бити велики изазов за многе, али нова студија показује да прелазак на вегетаријанство можда не захтева искључиво снагу воље и дисциплину, већ и да генетика може имати улогу. Тачније, постоје четири гена која потенцијално могу одредити да ли је појединац способан да одржи вегетеријански режим исхране.
Студија је показала да постоји сложена веза између наших гена и наших навика у исхрани, што сугерише да бисмо у будућности могли имати персонализоване, прецизне препоруке за исхрану засноване на генетским предиспозицијама.
"У овом тренутку можемо рећи да генетика игра значајну улогу у вегетаријанству и да су неки људи генетски боље прилагођени за вегетаријанску исхрану од других", рекао је за журнал "PLOS One" водећи аутор студије др Набил Јасин, професор патологије на медицинском факултету у Нортвесерну.
Истраживачи су користили податке из "УК Биобанке", велике биомедицинске базе података. Више од пет хиљада строгих вегетаријанаца, то јест људи који нису јели животињско месо у последњих годину дана, упоређено је са више од триста хиљада људи који су током истог временског периода јели месо.
"Велики проценат вегетаријанаца су сами изјавили да повремено конзумирају месне производе, што сугерише да многи људи који би желели да буду вегетаријанци једноставно нису у стању да то учине, а наши подаци сугеришу да је генетика барем део објашњења," објашњава доктор.
Истраживачи су пронашли четири гена која су снажно идентификована са вегетариајнством, као и још тридесет један ген који се може везати са овим режимом исхране. У генетској анализи, истраживачи су видели да је већа вероватноћа да ће вегетаријанци имати различите варијације наведених гена, него људи који конзумирају месо.
Једно од објашњења може бити у томе како различити људи обрађују липиде, односно масти из меса, јер је неколико гена за које је студија открила да су повезани са вегетаријанством имало везе са метаболизмом липида, објашњава др Јасин. Како се биљке и месо разликују се по сложености својих липида, могуће је да су неким људима генетски потребни одређени липиди који се налазе само у месу, додао је он.
"Претпостављамо да ово може имати везе са генетским разликама у метаболизму липида и како то утиче на функцију мозга, али је потребно више истраживања да би се испитала ова хипотеза. Поред верских и културних обичаја, здравствени, морални и еколошки разлози спадају међу факторе који мотивишу људе да смање или елиминишу конзумацију меса, али изгледа да нису увек тако ефикасни," сматра др Јасин.
Студија није могла да идентификује ко јесте или није генетски предиспониран за вегетаријанство, али истраживачи се надају да ће се будући научни радови позабавити тим питањем и да ће испитивањем људи различитог порекла (то јест, из различитих култура) моћи да докажу наведене теорије.
