Магазин
Tајне Стаљинoвог бункера који се налази 37 метара под земљом
Јадна од најпознатијих и најпосећенијих туристичких атракција града Самаре је Стаљинов бункер, који је сакривен 37 метара испод нивоа земље. Поређења ради, Хитлеров бункер у Берлину налазио се на 16 метара дубине, док је Черчилов био смештен на само 5. Око овог стратешки важног објекта још од 1942. године круже бројне легенде, а веровали или не, читав процес изградње трајао је свега осам месеци. Да ли је Стаљин икада био у бункеру и шта се у њему крије данас?
Мај 1990. године за становнике сасвим обичне стамбене зграде у Самари био је крајње шокантан, будући да је баш у њиховом улазу откривен један од најчуванијих и најдубљих бункера из времена Великог Отаџбинског рата. Због чега је Стаљин одабрао да један од својих бункера изгради баш у Кујбишеву (који је касније постао Самара), и баш у тој згради, на углу улица Фрунзе и Рабочеј?
Напад на Москву је значио само једно: Стаљин се мора хитно евакуисати!
Незавидна ситуација у Москви, а тачније приближавање опасности довело је до тога да је 15. октобра 1941. године Државни Комитет Одбране СССР донео решење о евакуацији главног града, а као "заменска" престоница одабран је Кујбишев, који се налазио на безбедној удаљености од фронта. Кујбишев је имао све - развијену инфраструктуру и транспортни систем, добар систем заштите, а био је и довољно далеко, а опет близу Москве. Осим тога, налазио се на узвишењу, између реке Волге и Самарске луке. Одлука је донета - почиње евакуација.
Како би се евакуисао Стаљин, Државни Комитет је донео још једну одлуку, овај пут о изградњи склоништа у Кујбишеву, а одмах након објављивања, у фебруару 1942. године, отпочели су и радови који су за државну безбедност били у самом врху приоритета. Пројекат и шема склоништа израђени су у рекордном року, а за изградњу су мобилисани најбољи градитељи метроа и велики број младих радника, а читав процес био је обавијен велом мистерије. Нико није смео да зна да се у Кјубишеву гради фамозни бункер.
"Када сам стигао у град, место радова било је ограђено високом оградом, унутар које су већ била ископане две дубоке јаме", присећа се један од грађевинаца на пројекту, извесни Николај Иванов.
"Строго поверљиво": 37 метара дубине, 7 спратова и најнапредније системе заштите
Сви људски ресурси који су били ангажовани на пројекту, морали су да потпишу уговор о поверљивости, а како би се што мање пажње привлачило са стране, радови су извођени искључиво ручно, без икакве механизације - дакле само лопатама, пијуцима и маљевима.
"Предвиђено је било да изградња траје годину дана, а укупно је било ангажовано око 40.000 људи и потрошено преко 7 милиона рубаља", појаснио је Тимофеј Захарченко, бивши директор музеја "Бункер Стаљина".
Бункер је саграђен као копија московске станице метроа "Аеродром", а у дубину је сезао чак 37 метара, што је у поређењу са бункерима других државника било крајње импозантно - Хитлеров у Берлину налазио се на 16 метара дубине, док су Черчилов и Рузвелтов били тек на 5. Стаљинов бункер је био и најзаштићенији од свих, и чак и у најгорем сценарију, совјетски државник остао би нетакнут јер би га чували слојеви земље, бетона и песка, као и посебна челична конструкција (арматура).
Све укупно, бункер је имао 7 спратова, а нумерација је ишла од најдубљег, ка оном најближем површини земље. За обезбеђивање непрекидног снабдевања струјом коришћена су чак три електро-система, као и дизел-елетростаница, док су водовод и канализациони системи били обезбеђени на посебан начин. Систем климатизације такође је израђен у складу са најнапреднијим технологијама, како би се чак и у најгорем могућем сценарију могло безбедно боравити и до пет дана узастопно.
Данас је музеј
Тик испод нивоа земље налази се шахта која по изгледу највише подсећа на метро, а како би се посетиоцима најбоље дочарала атмосфера, светла се гасе и остају укључене тек црвене лампице које подсећају баш на оне у метроу. Затим се дугим ходником долази до основне шахте, одакле се вртоглаво стрмим степеницама посетиоци спуштају ниже. На сваком спрату налазе се техничке просторије које су данас претворене у сале за изложбе, а улаз у све просторије заштићен је херметичким вратима која могу да издрже притисак од 10 тона по квадратном метру.
Најзанимљивији је ипак први, најдубљи спрат у коме се налазио Стаљинов кабинет. Ова просторија је површине 36 метара квадратних, опремљена радним столом и двоседом на коме би седели његови гости, док је излаза из просторије укупно 4 - куда они воде, нико не зна. Сматра се да су врата била ту да заварају непријатеља, али и "утерају страх у кости" ономе ко би се унутра нашао, јер, никад не знаш иза којих врата вребају чувари. А можда - иза свих?
Мистерија - да ли је Стаљин икада био у бункеру
Једно од најчешћих питања јесте да ли је Стаљин икада посећивао овај бункер у Самари? Званичних података о његовим посетама нема, што не чуди, јер се у време рата о томе није водила евиденција. Ипак, након откривања 1990. године, поједини грађевинци који су учестововали у изградњи рекли су како је сам Стаљин уносио измене у пројекат и учествовао у примопредаји објекта.
