Бобик, Копејка, Буханка и други необични надимци руских аутомобила

"Шта име моје за те значи?", питао се својевремено Пушкин. Називи совјетских аутомобила нису били претерано звучни, али - били су итекако довитљиви и имали су интересантна значења. Где још у свету постоји аутомобил коме тепају "Буханка", односно векна хлеба.

Совјетска аутомобилска индустрија је одувек важила за веома развијену, а модели који су излазили из фабрика су се сви до једног могли похвалити сасвим солидним карактеристикама. Совјетски аутомобили били су и веома безбедни, а народ је уживао да им даје довитљиве надимке. Ипак "буханка" звучи много боље од УАЗ-452.

Буханка - УАЗ-452

Легендарни комбић УАЗ-452 је ове године прославио и свој 65. рођендан, а још у совјетским временима важио је за веома пожељно транспортно средство. Због облика каросерије која подсећа на векницу црног руског хлеба (бородинског), народ му је наденуо и одговарајући надимак. Иначе, буханка није популарна само у Русији, већ и у целом свету, а нарочито је цене љубитељи караванинга и фестивала, који у буханки путују преко света. Буханка је често користила и као амбулантно возило, а као таквој, тепали су јој "таблетка" односно пилулица, у складу са наменом.

Возило је покретао мотор од 2500 кубика и 75 коњских снага, што је било и више него довољно узимајући у обзир малу масу и погон на сва четири точка. Занимљиво је да се буханка и данас производи, а фабрика је задржала препознатљиви изглед аутомобила који је постао својеврсни заштитни знак руске аутомобилске индустрије.

Членовоз - ЗИЛ-111

Аутомобил који својим обликом највише подсећа на лимузину био је намењен члановима владајуће совјетске партије, а баш због тога је и добио надимак "членовоз", односно "онај који превози чланове". Членовоз није личио ни на један совјетски аутомобил, а тим који се бавио његовим пројектовањем је инспирацију видео у најпопуларнијим иностраним моделима попут Кадилака, Крајслера и Линколна.

За разлику од осталих совјетских аутомобила, членовоз је могао да се похвали и невероватно снажним шестолитарским V8 мотором са 200 коњских снага захваљујући коме је могао да развије и максималну брзину од чак 170 километара на час. Ипак, овај аутомобил се није правио у серијској производњи, већ искључиво по наруџбини, а један је од ретких који је имао и климатизацију.

Бобик - ГАЗ-69

Готово свако совјетско теренско возилу се у народу називало "бобик", али је један једини, прави "бобик" био управо ГАЗ-69. У руском језику бобиком се најчешће називају пси луталице, а једна од најраспрострањенијих теорија о називу овог теренца повезана је управо са псима: наиме, како су се људи у овим теренцима најчешће возили преко поља, сељаци су били веома кивни, па су и људе, и теренац називали "бобици". Друга верзија везана је за жаргонски назив за полицију (која се, као и у Србији, често поистовећивала са псима), а како је управо полиција често користила ове теренце у службене сврхе, назив се брзо усталио.

Бобик се није могао похвалити претерано добрим перформансама: са мотором од 2100 до 2400 кубика и само 65 коњских снага и тростепеним мануелним мењачем, бобик је могао једва да достигне брзину од 100 километара на час. Без обзира на то, совјетској армији је био сасвим довољан. Просек је "вадио" погон на сва четири точка, па је бобик могао проћи по сваком терену и у свим временских условима.

Копејка - ВАЗ 2101

Копејка је био први прави "народски" аутомобил који се појавио у масовној, серијској производњи. Испрва му је народ дао надимак "јединица", премда је био први у низу модела који су изашли из ВАЗ-ове фабрике, али се касније у народу усталио назив "копејка", односно парица. Копејка је долазила у два варијанте, хечбек са четворо, и караван са петоро врата, а њен мотор од 1200 кубика и 59 коњских снага је до "стотке" могао да убрза за 20 секунди.

Иако у то време доста скуп, овај аутомобил и даље је важио за приуштиву категорију, а његова цена на тржишту била је 5.600 совјетских рубаља. Поређења ради, просечна месечна зарада кретала се од 100 до 150 тадашњих рубаља.

Шаха - ВАЗ 2106

Након копејке уследили су и други модели ВАЗ-а, а "народски" називи моделима су се додељивали по последњем броју у моделу - дакле, ВАЗ 2106 био је "шестица". Шестицу је покетао мотор од 78 коњских снага и 1600 кубика, а корисници су могли да бирају између тростепеног аутоматског и четворостепеног мануелног мењача.

Шестица је била и најнапреднија модификација од свих претходних. Овај аутомобил био је међу најомиљенијим моделима тог времена, а често су га називали и "шаха", што је у карташком, лоповском жаргону означавало шестицу треф.