Магазин
Писмо или глава: Статистика каже да бацање новчића ипак није фер, јер једна страна пада чешће
Бацање новчића се сматра најправеднијим начином за решавање ситуација у којима се двоумимо, али - само на први поглед. Ново истраживање показало је да једна страна новчића пада чешће, а која - зависи од самог бацања.
Још као мали смо одлучивали ко ће прати посуђе после ручка тако што бисмо бацили новчић, а и сада, у одраслом добу, многе ситуације уз помоћ ове методе добијају свој епилог: на пример, ко ће први шутирати лопту на утакмици, или ко ће кувати кафу за цео колектив. Али, да ли је ова метода заиста праведна?
Једна страна има предност
Још 2007. године математичар са универзитета Стенфорд, Перси Диаконис, је објавио рад у коме је тврдио да новчић који се баца, најчешће пада на ону страну на којој је био пре бацања. Другим речима, ако је приликом бацања ка горе окренута глава, вероватноћа да ће се новчић приземљити баш главом ка горе је већа за 1 проценат.
Сада су научници са универзитета у Амстердаму решили да потврде (или оповргну) тврдњу америчког математичара, а у њиховом експерименту је учествовало 48 добровољаца који су укупно новчић бацили 350.757 пута! Сваком од добровољаца дато је 46 новчића различитих валута, а свако бацање је било забележено камером и накнадно анализирано.
Резултати су потврдили Диаконисову теорију: вероватноћа да новчић падне на ону страну на којој се налазио приликом бацања износи 50,8 посто! Иако тих 0,8 процената изгледа јако мало, ово може бити пресудно у играма у којима се резултат мери на основу великог броја узастопних бацања.
Бацање новчића је дубоко укорењено у човечанству
Од како је света и века, људи су приликом доношња одлука бацали новчић, а свака култура је тој активности придавала посебан значај. Тако су на пример Стари Римљани уз помоћ новчића решавали мноштво судских процеса покренутих око деобе земљишта, док је у исламској култури бацање новчића - амал, посебан едукативни ритуал. Занимљиво веровање везано за бацање новчића долази и из Кине - тамо су уз помоћ ове методе у стара времена идентификовали вештце: ако би новчић негативно одговорио на питање, односно ако би пало писмо, тај човек је сматран чаробњаком.
У вези са бацањем новчића постоји и мноштво веровања, а једно од најраспрострањенијих је да оно доноси срећу. Сагласно другом веровању, ако новчић падне на једну страну, обавезно треба бацити још једном, како би се одлука "виших сила" потврдила.
