Магазин
"Мона Лизa" крије токсичну тајну скривену унутар слике
Научници и историчари уметности из Француске и Велике Британије су анализирали Да Винчијево најпознатије дело и открили да је мајстор користио неконвенционалне сликарске технике, како би дочарао призор ове мистериозне жене. Откривено је да је рецепт за уљану боју која је служила као основни слој за припрему панела од дрвета тополе, по хемијском саставу био знатно другачији, што ово уметничко дело чини још загонетнијим.
Осим што "Мона Лиза" вековима интригира цео свет, процес њеног настанка представља посебну мистерију. Да Винчи је био познат по неконвенционалним приступима својим радовима, а његов одабир технике и материјала за сликање је савршен доказ. Након проучавања рендгенских снимака, научници су утврдили да је за основу слике коришћено ретко једињење "плумбонакрит", које настаје када уље дође у контакт са оловом.
Према научницима, ово откриће је први пут потврдило оно што су историчари уметности раније претпостављали: да је Леонардо највероватније користио прах оловног оксида да згусне смесу основне боје и помогне да се боја осуши када је кренуо да ради на овом портрету. Фрагмент боје из основног слоја "Мона Лизе" који је анализиран, био је једва видљив голим оком, не већи од пречника људске длаке, а узет је са горње десне ивице слике.
Плумбонакрит је такође био откривен у Рембрантовом делу "Ноћна стража", која је насликано више од сто година након "Мона Лизе", што потврђује да су различити мајстори примењивали ову технику.
"То нам такође говори да су се ти рецепти преносили вековима", рекао је Виктор Гонзалес, водећи аутор студије и хемичар у највећем француском истраживачком телу, ЦНРС. Гонзалес је проучавао хемијски састав десетина дела Леонарда, Рембранта и других старих мајстора.
Сматра се да је Леонардо растворио прах оловног оксида који има наранџасту боју, у ланеном или ораховом уљу, загревањем смеше да би направио гушћу пасту која се брже суши. "Оно што ћете добити је уље које има веома лепу златну боју", рекао је Гонзалес. "Тече као мед. Има много, још много ствари које треба открити, сигурно. Једва смо загребали површину", закључио је.
"Он је волео да експериментише, а свака од његових слика је технички потпуно другачија", рекла је Кармен Бамбах, специјалисткиња за италијанску уметност и кустос у њујоршком Метрополитен музеју уметности. Иако није била укључена у студију, назвала је истраживање "веома узбудљивим" и додала да су сви научно доказани нови увиди у Леонардове технике сликања "изузетно важна вест за свет уметности и наше глобално друштво".
