Магазин
Пут свиле: Преко планина, пустиња и степа Русије до срца Римског царства
Пре тачно једне деценије, кинески председник Си Ђинпинг покренуо је иницијативу "Појас и пут" коју је још тад упоредио са историјском трговачком трасом Пут свиле, која је постојала пре 2000 година. Тада су каравани натоварени свилом и зачинима ишли из Далеке Азије, преко Блиског истока у Европу, а део ове трасе пролазио је и кроз делове данашње Русије.
Савладавајући пустиње, планинске гребене и непрегледне степе, натоварени свилом, племенитим металима, порцеланом, кожом, пиринчем и чајевима, коњи и друге егзотичне животиње, под руком вештих трговаца, превозили су добра са једног на други крај света - из Далеке Кине, преко читаве Азије, па све до Римског царства. Првенствено је коришћен за извоз свиле из Кине, одакле и потиче њен назив. Термин је увео немачки географ Фердинанд фон Рихтхофен 1877. године.
Путеви којима су пролазили каравани данас су у историји познати као Пут свиле, а његов допринос размени робе, технологија, културних и верских традиција је оставило немерљив траг на човечанство. Временом, Пут свиле постао је разграната мрежа трговачких путева која је имала и неколико огранака, а у раздобљу од 6. до 15. века, поједине трасе пролазиле су и преко територија које су припадале Руском царству, СССР или и данас припадају Русији.
Централна Азија и Јужни Сибир
У време постојања Пута свиле, један део трасе пролазио је преко територије која је припадала Монголском царству, а која се како је време пролазило припојила Руском царству и касније постала део Совјетског Савеза. На путу далекоисточних каравана налазили су се древни градови Самарканд и Бухара, који се данас налазе у Узбекистану, као и Ашхабад, који сада припада Туркменистану.
Непрегледни Сибир такође се налазио на историјски важној транспортној траси, а путеви којима су се кретали каравани пролазили су преко самог југа Уралских планина. Неке од издвојених рута сезале су чак и до Бајкалског језера које се налази у источном делу азијске Русије, а тачније у Иркутској области и Бурјатији.
Долина реке Волге
Обилазећи, а некада и савладавајући Каспијско море (највеће језеро по површини у Азији), каравани са Далеког истока долазили су на ушће реке Волге, по којој је и читава област добила назив Поволжје. Речни путеви којима су пролазили трговци веома брзо су препознати као изузетно добри, а убрзо након њиховог откривања формиран је и посебан Волшки трговачки пут. Данас се делови тог пута налазе на територији Републике Татарстан, која је конститутивни субјект Руске Федерације.
Калмикија и Кавказ
Преваливши реку Волгу, каравани су своје кретање настављали кроз калмичке степе и даље држали пут на Елисту, која је данас престоница руске републике Калмикија. Овај регион Русије је и једини будистички регион Европе и права ризница светих храмова које је посећивао и сам Далај-лама.
Трговци који су заобилазили Каспијско море са севера, свој пут су настављали преко планине Кавказ, а траса Пута свиле се ту делила на два огранка - Мисимијански и Дарински. Научници и археолози који су истраживали тај део Русије су током својих ископавања пронашли и бројне артефакте који указују на пролазак трговачких каравана, међу којима су најпознатије древне кинеске вазе.
Северна обала Црног мора и Азовско море
Када би прешли преко Кавказа, трговци из Кине би даље настављали ка Црном мору, на чијој су северној обали у стара времена постојале грчке колоније које су тада контролисали Ђеновљани и Млеци. Управо су они били задужени за даљи транспорт далекоисточних добара у Европу, путем Цариграда. Данас се некадашње луке налазе у Краснодарском крају и на полуострву Крим.
Они трговачки каравани који нису ишли према Црном мору, него прелазили непрегледне степе и пустиње Калмикије, своје су кретање настављали све до Азовског мора и ушћа реке Дон. Ови делови трасе данас се налазе у Ростовској области у Русији.
Пут свиле се налази на листи светске баштине УНЕСКА
Пут свиле је играо важну улогу у развоју међународних односа и дипломатије у средњем веку, а многи владари су га користили за успостављање контаката са другим државама и за склапање међународних споразума. Такође, Пут свиле је био важан за размену амбасадора и дипломата између различитих земаља. Али, осим развоја инфраструктуре, да ли је он могао имати још некакав утицај на Руску империју? Још из времена када су се караванима превозила добра, у руској култури се формирала традиција испијања чаја, која је до данас веома популарна.
Коначно, Пут свиле је и данас је важан елемент културног наслеђа, а неки његови делови - популарне туристичке дестинације, које привлаче путнике из целог света. Поред тога, Пут свиле је уврштен на УНЕСКО листу светске баштине 2014. године, што указује на његов историјски и културни значај.
