Магазин
Како је Кутузов жртвовао Москву због победе над Наполеоном
По наредби Наполеона, на данашњи дан, 19. октобра 1812. године, француска војска је напустила до темеља спаљену Москву и кренула пут свог неславног пораза који је једна од епских страница у светској историји. Шта је претходило оваквој одлуци војсковође који није навикао на поразе и како је Кутузов "жртвовао" Москву зарад победе у Отаџбинском рату?
Рат који се 1812. године водио између Русије и Француске, заједно са другим европским народима, један је од највећих ратова у историји, а победа над великим војсковођом Наполеоном уписана је у све историјске анале. Највећи допринос за ову победу приписује се главном команданту руске армије у време Отаџбинског рата, Михаилу Кутузову, који је без обзира на чињеницу да је француска војска доминантнија и бројнија, успео да осветла свој, и образ своје земље.
Император Александар I именује Кутузова за главног команданта
Михаил Кутузов је важио за веома доброг војсковођу који је своје богато искуство у управљању армијом стекао за време руско-турских ратова. Почетком рата 1812. године, Кутузов је прво изабран за начелника петербуршког и московског одсека, али је убрзо унапређен у главног команданта целе руске армије, ни мање ни више него одлуком тадашњег императора Александра I. Како се касније испоставило, та одлука била је једна од најбољих у историји Русије.
Отаџбински рат који је буктио између Русије и Француске није први сусрет Кутузова и Наполеона - двојица војсковођа су се већ сусрела на фронту 1805. године када је Русија ушла у Трећу антифранцуску коалицију. Тада је армија Кутузова била лице у лице са француском војском (чија су бројност и моћ биле значајно веће), те је морао да се повуче, не би ли избегао пораз.
Два метка су била одлучујућа за исход рата
Током борби на фронту које су се те 1812. године одвијале готово даноноћно, Кутузов је задобио озбиљну повреду главе, а премда је мецима био погођен право у главу, и његова способност расуђивања стављена је под знак питања. Ипак, руски војсковођа је давао све од себе да остане прибран, а видевши да је Наполеонова војска вишекратно бројнија од његовe, одлучио је да настави са тактиком претходног команданта Михаила Барклај-де-Толија и повлачи се ка средишту земље.
Пратећи повлачење Кутузова ка централном делу Русије, Наполеон је полако схватао у каквом се проблему налазе он и његова војска: руска зима је веома сурова, а његови војници потпуно неприпремљени, без неопходне зимске одеће и основних животних потрепштина. Видевши да му се лоше пише, Наполеон је чак три пута из Москве писао писма цару Александру I, нудивши му мир под условом да се Русија прикључи Континенталној блокади Британије. На његову жалост, одговор никада није добио.
Пораз за памћење: Како се Наполеон повукао из Москве
Након Бородинске битке и састанка руске армије у селу Фили 13. септембра, Кутузов је издао наређење да се његови људи повуку, а Москва препусти Французима. Само дан касније, у 2 сата после подне, Наполеон је тријумфално ушао у град, али је убрзо уследило изненађење - Москва је била пуста и полуруинирана. У граду су истог дана кренули страшни пожари, а до ноћи 16. септембра скоро цео град је био у пламену. Према једној верзији, пожаре су изазвали Наполеонови војници, док је према другој наређење стигло са руске стране - кад већ напуштају град, да бар Французима остане буктиња.
Окупација Москве трајала је све до средине октобра, све док 18. дана у месецу Наполеон је издао наређење да се Кремљ дигне у ваздух. Срце Москве је било оштећено, али не и уништено - баш као и Русија. Већ сутрадан, 19. октобра 1812. године, Наполеон се са својом војском запутио кући Старим Калужским путем у историјски пораз. Како историчари тврде, управо је одлука Кутузова да препусти Наполеону Москву, која је, притом, пет дана горела у страховитом пожару, одиграла одлучујућу улогу у исходу Отаџбинског рата, а скоро је сасвим извесно да он не би отступио да није било његове повреде.
