Депресивна мајка - гојазна ћерка: Научници повезали ментално здравље родитеља са метаболизмом деце

Гојазност, као једна од најопаснијих и најзаступљенијих болести данашњице, прети човечанству све више и више - у последњих 30 година број људи са прекомерном тежином је вишеструко порастао. Само у нашој земљи свака пета особа мучи муку са гојазношћу, док је свака трећа на прагу тог здравственог стања. Податак који, пак, највише забрињава јесте и тај да је међу гојазнима све већи број деце.

"Имамо процењено да више од 30 одсто наше деце има проблем са прекомерном тежином", наводи министарка здравља, Даница Грујичић.

Психичка растројства мајки утичу на метаболизам деце

Канадски научници са Универзитета Далхаузи истражили су повезаност између менталног здравља одраслих особа и физичког здравља њихове деце, а резултати научне студије објављени у медицинском магазину Џама Нетворк нису нимало охрабрујући. Наиме, они су установили да постојање депресивних стања у породичној анамнези има значајан утицај на метаболизам њихових потомака.

Поред општег закључка, установљена је и полна законитост - испоставило се да уколико жене, односно мајке, имају неко психичко растројство из домена депресивних и биполарних стања, њихове ћерке старије од 12 година имају веће предиспозиције за нагло добијање телесне масе. Код мушкараца (очева) и њихових синова оваква законитост није уочена.

Откриће ће научницима помоћи да развију друге приступе у лечењу гојазности

Како су истакли научници, ово откриће ће помоћи научницима да разумеју повезаност између нарушеног менталног здравља и његовог утицаја на метаболизам, док ће даља истраживања у будућности сигурно донети унапређене методе борбе са гојазношћу. Такође, научници су подвукли и да је тврдња да је ментално здравље дубоко испреплетано са физичким здрављем још једном потврђена овим открићем, те да нема сумње да се једнака количина пажње треба посветити и једном и другом - како превенирању, тако и лечењу насталих стања.

Раније је откривено да гојазни људи имају другачији облик мозга

У истраживањима спроведеним раније ове године, научници са Кембриџа су установили и да гојазни људи имају другачији облик мозга, као и да већи индекс телесне масе са собом носи и већи волумен хипоталамуса, кључног региона у мозгу који делује као "центар за контролу апетита". Како истичу аутори студије, још увек се не може са сигурношћу рећи да ли вишак телесне масе проузрокује повећање величине хипоталамуса или су људи са већим хипоталамусом склонији ка чешћој и обимнијој конзумацији хране, али је чињеница да су они међусобно повезани корак напред у научним истраживањима.