Студија пронашла могући узрок преједања и гојазности

Нова велика научна анализа сугерише да је најбољи начин да се изгуби тежина смањењем уноса не само шећера или само угљених хидрата, већ и једног и другог заједно. "Иако практично све хипотезе уважавају смањење уноса ултра-прерађене и "брзе" хране, често је нејасно да ли фокус треба бити на смањењу уноса шећера, на смањењу угљених хидрата са високим гликемијским индексом, масти, полинезасићених масти или једноставно повећање уноса протеина", истраживачи пишу у свом раду.

"Овде разматрамо различите хипотезе о исхрани које су везане за гојазност. Сматрамо да су наведене различите хипотезе углавном тачне, а иако споља делују некомпатибилно, све се могу објединити на основу хипотезе познате као хипотеза преживљавања фруктозе," објашњава доктор медицине Ричард Џонсон са медицинског факултета Универзитета Колорадо.

Фруктоза је врста шећера која се природно може наћи у воћу, где је уравнотежена витаминима и влакнима, тако да свакодневно конзумирање воћа не представља проблем. Поред тога, људско тело може да производи мале количине фруктозе након конзумирања угљених хидрата, као што су глукоза и слана храна.

Ипак, ако се глукоза додаје у заслађиваче, као што су бели шећер или кукурузни сируп, ниво оваквих шећера у нашој исхрани се неприметно може повећати.

Џонсон и његове колеге су открили да метаболизам фруктозе (фруктолиза) у телу изазива пад једињења званог аденозин трифосфат (АТП), који обезбеђује енергију за ћелијске процесе у организму. Када нивои АТП-а падну на довољно низак ниво, то је сигнал за наше тело да нам треба више "горива", што доводи до осећаја глади, преноси "Сајенс алерт (Science Alert)". 

Управо то је оно што истраживачи називају хипотезом преживљавања фруктозе, што повезује различите теорије о узроцима гојазности, чак и оне које изгледају потпуно некомпатибилне, попут уноса масти у односу на унос угљених хидрата. "У суштини, ове теорије, које стављају низ метаболичких и дијететских покретача у центар епидемије гојазности, представљају делове слагалице које су уједињене једним последњим делом: фруктозом", каже Џонсон.

Научници објашњавају да је фруктоза оно што покреће наш метаболизам да пређе у режим "недовољно снаге", због чега изгубимо контролу над апетитом, а нездрава храна постаје главни извор калорија, који подстиче гојење. Наведени режим "недовољно снаге" је заправо лажни сигнал који нам тело шаље и ту настаје проблем: фруктоза само опонаша стање ниске енергије, тако што смањује АТП у ћелијама тела, чак и када има доста расположиве енергије у облику ускладиштене масти. Другим речима, фруктоза спречава тело да искористи ту ускладиштену енергију.

У неким контекстима, то може бити добра ствар. На пример, медведи који се припремају за хибернацију могу да сачувају своје резерве масти ако једу воће, али за људе је мало другачије. "Овај механизам заснован на еволуцији служи као помоћ животињама у складиштењу масти, када је храна још увек доступна, пре очекиване несташице хране", пишу истраживачи. Аутори студије сматрају да, иако је основна улога ових лажних сигнала да нам помогну у преживљавању, данас се овакав ефекат креће од благотворног ка негативном, јер доводи до многих модерних болести због преједања, то јест прекомерног конзумирања шећера, масти, угљених хидрата...

Научници су закључили да наведено откриће треба даље истражити, али да може бити врло значајно за будуће испитивање улоге фруктозе у контроли апетита и прекомерном конзумирању хране.