Магазин
У чему је тајна дуговечности? Није у здравим навикама
Знамо да је неопходно да имамо здраве навике, али да ли нам оне заиста гарантују да ћемо живети сто година или чак више? Многи желе да имају дугачак, срећан живот и због тога су спремни да се одрекну алкохола, кофеина, цигарета и да се искључиво посвете здравој храни, вежбању и медитацији. Да ли је ово довољно за дуговечност или можда постоје фактори ван наше контроле?
Истраживачи који проучавају старење сматрају да, ако желимо да доживимо стоту годину, не можемо потпуно да се ослањамо на здраве навике, јер након одређеног броја година, највећу улогу заправо има генетика. Сигурно је да ће нам здраве навике (довољно сна, здрав режим исхране, вежбање) помоћи да водимо квалитетан живот, али стручњаци верују да нам не може гарантовати дуговечност.
"Неки људи мисле да, ако раде све "како треба", могу да доживе сто педесет година, а то уопште није тачно," каже за "Волстрит џорнал" Роберт Јанг, који руководи тимом истраживача у непрофитној научној организацији "Геронтолоџи рисерч груп (Gerontology Research Group)".
"Око двадесет пет одсто ваше способности да доживите деведесет година је одређено генетиком," каже др Томас Перлс, професор медицине на Универзитету у Бостону који води студију која прати стогодишњаке и чланове њихових породица од 1995 године. "Када неко дође до стоте године, то је отприлике педесет одсто, а ко дође до 106. године, ту већ седамдесет пет одсто улоге има генетика" процењује др Перлс он.
Не само да стогодишњаци живе дуже, већ подаци његове студије показују да успевају да избегну или "одложе" болести повезане са старењем као што су рак, деменција и кардиоваскуларне болести. Подаци показују да 15 одсто људи који су доживели стоту годину су "бегуци", то јест људи без доказане болести у доби од 100 година, а неких 43 одсто су "одлагачи", то јест они који нису развили болест везану за старост до осамдесете године или касније.
Генетика пре свега
Истраживачи су идентификовали неке гене и њихове комбинације које су повезане са дуговечношћу, као што је присуство варијанте онога што је познато као ген за аполипопротеин Е, назван е2, особина за коју се сматра да помаже у заштити од Алцхајмерове болести. "Живот после сто година захтева комбинацију многих генетских варијанти, од којих свака има релативно скроман ефекат," каже др Перлс.
Додо је да су варијанте гена које нуде заштитне квалитете, као што је поправљање оштећења ДНК, посебно корисне.
"Људи које интересује колико дуго би могли да живе требало би да почну да гледају своју породичну историју. Животни век наших рођака је један од најјачих предсказатеља дуговечности. Ако је више чланова ваше породице доживело веома поодмаклу доб, потенцијално сте остварили много веће шансе да освојите ову лутрију."
Добре навике
Неуролог др Клаудија Кавас од 2003. године прати навике "најстаријих старих", то јест људи који су старији од 120 година, у јужној Калифорнији, у оквиру студије на Универзитету Калифорније у Ирвајну. Она и тим истраживача открили су везу између дуговечности, кратких доза вежбања, друштвених активности, као што је одлазак у цркву, скромног уноса кофеина и алкохола...
"Супер-старци", то јест људи старији од 80 година чије су когнитивне способности на нивоу оних који су двадесет до тридесет година млађи, изјавили су да имају топлије, поверљиве, висококвалитетне односе са другим људима. "Одржавање добрих односа може бити један од кључева здравља", каже Аманда Кук Махер, неуропсихолог са Универзитета у Мичигену и главни аутор студије.
Ваш животни став је такође важан. Истраживачи са Харварда идентификовали су везу између оптимизма и дужег животног века код жена у различитим расним и етничким групама. Међу учесницима студије, 25 одсто учесница које су биле најоптимистичније су имале већу вероватноћу да ће живети дуже од 90 година него оне које су била најмање оптимистичне. Дакле, можда нам здраве навике не могу обећати да ћемо доћи до стоте, али сигурно је да ће нам побољшати квалитет живота, колико год дуго трајао.
