Магазин
Симбол пуча и понос нације: 5 занимљивих чињеница о балету "Лабудово језеро"
"Позориште је извојевало велику победу, први пут у његовој историји је сачињена оваква грандиозна кореографска поставка", рекла је Маја Плисецка, прима-балерина која је у "Лабудовом језеру" играла пуних 30 година. И заиста, ово ремек-дело, приказивано у скоро свим позориштима, на свим континентима, већ 146 година зауставља дах свих који га гледају.
"Лабудово језеро" је један од ретких балета који је познат готово свима, а не само пасионираним љубитељима балетске уметности. Ово дело чувеног руског композитора Пјотра Илича Чајковског је, слободно можемо рећи, класик који не познаје границе и који је за 146 година постојања доказао да је уметност мост који спаја нације и културе на свим меридијанима наше планете.
Које се то занимљивости везују за ово култно балетско дело?
Премијера је била тотални фијаско
Веровали или не, премијера "Лабудовог језера" која се одиграла 4. марта давне 1877. године била је тотални фијаско, а мало је рећи да публика није била одушевљена изведбом. Чак ни невероватна композиција Чајковског на основу које је постављен балет није успела да учини занимљивoм досадну кореографију балетмајстора Рејзингера. Постоји и друго мишљење због чега је балет доживео пропаст на првом извођењу: главни кривац је могао бити и диригент који до публике није успео да донесе сву чаролију композиције.
Било како било, другу шансу је "Лабудово језеро" добило захваљујући балетмајсторима Мариусу Петипи и Лаву Иванову, чији је балет угледао светлост дана у јануару 1895. године на сцени Мариинског театра у Санкт Петербургу. Тада је публика увидела да је ово дело вредно пажње, штавише, да је у питању право ремек-дело. Нажалост, сам Чајковски ово извођење није доживео, премда је преминуо две године раније.
"Лабудово језеро" је визит-карта СССР
Балет у поставци Петипија и Иванова је низ година важио за визит-карту Совјетског Савеза, а готово сваки лидер који је долазио из иностранства је обавезно имао организован одлазак у Бољшој театар, на чијој се сцени приказивало "Лабудово језеро". Уметници који су учествовали у балету су са поносом истицали да је ово ремек-дело понос читаве нације. Сцена из балета била је приказана чак и на поштанким маркама које су пуштене у оптицај 1993. године, у част 175. годишњице рођења Маријуса Петипија.
За компоновање "Лабудовог језера" је Чајковском било потребно годину дана
Компоновање музике за балет "Лабудово језеро" Чајковски је почео још 1875. године, по специјалној наруџбини Московске дирекције императорских позоришта. Ово дело је, може се рећи, за њега било дебитантско, будући да је до тада компоновао само музику за опере. За стварање савршене мелодије, уметнику је било потребно око годину дана, а у свом писму Римском-Корсакову, Чајковски је чак и објаснио због чега се латио тог посла.
"Једним делом због новца који ми је потребан, а једним делом јер сам желео да се опробам у овој врсти музике", признао је.
Након "Лабудовог језера" Чајковски је компоновао још два, ништа мање спектакуларна балета - "Крцко Орашчић" и "Успавана лепотица".
Остварење је постало синоним совјетске цензуре
Иако се "Лабудово језеро" и данас сматра једним од највећих дела у историји светског балета, многе Русе за њега везују не тако лепе емоције. Разлог лежи у историји: током Августовског пуча 1991. године, легендарни балет се приказивао на свим каналима телевизије неколико дана узастопно, а све како би се прикрило право стање у земљи у том периоду. Наравно, оваква одлука власти ни на који начин није утицала на благостање или морал становника, штавише, родиле су се бројне анегдоте из тог периода.
"Власт се у Русији не мења на изборима, већ онда када се "Лабудово језеро" приказује на свим фреквенцијама", шалио се народ, алудирајући на преврат и свргавање Михаила Горбачова са власти.
Балет се у земљи непрекидно приказивао и када су умирали совјетски лидери Брежњев, Андропов и Черњенко, те је у народу убрзо постао синоним за цензуру.
Инспирацију је тражио у језерима Русије
Историчари тврде да је Чајковски инспирацију за своје ремек-дело пронашао у Воткинском језеру које се налазило тачно преко пута његовог дома. Ипак, ово није једина теорија: Немци сматрају да је композитор црпио инспирацију у једном од језера Алпа, будући да је баш у време компоновања овог дела Пјотр Илич посетио Баварију. Доказ више да ова теорија може бити тачна је и чињеница да је у основи сижеа стара немачка легенда.
