Магазин

Због чега су се у Русији иконе сликале на сушеној риби

Не тако давно, током 19. века, у Русији је било веома заступљено осликавање рибе сликама светитеља, а ова традиција је уско повезана са хришћанством и светим Јеванђељем. Најчешће су се на риби са обе стране налазили ликови Исуса и Богородице, а овај необичан стил иконописања се појавио захваљујући чумацима - трговцима који су насељавали југ Русије. Због чега су чумаци бирали баш ову подлогу?
Због чега су се у Русији иконе сликале на сушеној риби© Приватна архива

Један од најређих видова иконописања на сушеној риби се у Русији појавио релативно недавно, тек у 19. веку, а за овај вид уметности заслужни су чумаци - народ кога су махом чинили трговци који су насељавали југ руске земље и полуострво Крим. До данас се сачувало свега пар примерака оваквих икона, од којих се две налазе у Руском музеју у Санкт Петербургу. Обе су насликане масном бојом и на обе су приказани ликови Исуса Христа и Пресвете Богородице.

Иконе на сушеној риби су биле попут амајлија

Чумацима су рибе осликане хришћанским ликовима служиле као амајлије, које су их чувале од несрећа на путу. Како је овај народ био познат по веома развијеној трговини, која се махом базирала на соли као једној од најраспрострањенијих сировина на Криму, њиховим караванима је била потребна сва могућа заштита.

Наравно, чумаци се нису ослањали само на вољу Божију, њихове запреге су чували и чувари, али да би пут био сигуран и безбедан, а небо ведро, они су на караване качили сушену рибу осликану библијским ликовима Исуса Христа и Пресвете Богородице. Што је сигурно - сигурно је. Ако мало боље размислимо, овакав вид заштите уопше није чудан: слична традиција се и данас негује у мало савременијој форми, како у Русији, тако и у Србији, качењем иконица на ретровизор у аутомобилу.

Након што би стигли на одредиште, чумаци би увек проналазили најближи храм, коме су у знак захвалности Богу што им је обезбедио сигуран пут и ведро небо, даровали нешто соли (која је у то време била изузетно вредна), као и своју амајлију. Нажалост, упоредо са технолошким развојем и коришћењем железнице, као једног од најсигурнијих видова транспорта, полако је нестајала и традиција осликавања рибе, а данас се о њој зна само захваљујући музеју у Санкт Петербургу, који је сачувао две иконе чумака.

Риба има веома значајно место у библијској симболици

Риба се сматра једним од најстаријих симбола хришћанске вере, а на грчком језику реч риба (ΙΧΘΥΣ) је настала као акроним фразе "Исус Христос, Син Божији, Спаситељ" (Ἰησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ). Из тог разлога је риба одувек имала веома значајно место у библијској симболици. На пример, са само две рибе и пет хлебова је, како се наводи у Јеванђељу, Исус нахранио пет хиљада људи, док су његови апостоли Петар, Андреј и Јован били познати и као врсни риболовци.

Још у раздобљу између 2. и 3. века наше ере, слике рибе са монограмом ΙΧΘΥΣ (а понекада и без њега) су биле коришћене као визуелни код, уз помоћ ког су хришћани идентификовали "своје" људе током прогона. Све до 313. године, слобода вероисповести је у Римској империји била забрањена, а како би се међусобно пронашли и повезали, хришћани су се досетили да користе симбол рибе, јер - рибу нико није забранио. Како би се хришћани међусобно препознавали уз помоћ рибе? Када би се, на пример, срели у путу или нашли на истом месту међу гомилом других људи, један хришћанин би штапом (или неким другим предметом) исцртао на земљи једну половину рибе, а затим сачекао да други који приђе доцрта и другу. Тако целовита риба била је јасан знак да обојица исповедају исту веру, и да се надаље могу држати заједно.

image