Магазин
Како зимско рачунање времена утиче на наше здравље
Сваке године, у 2 сата ујутру последње недеље у октобру, сатови се померају уназад што означава почетак краћих дана. Иако многима значи да проведемо додатни сат у кревету, питање је да ли ово померање часовника изазива здравствене проблеме? Истраживања кажу да ова промена може да утиче на кардиоваскуларне болести и појачава симптоме депресије. Без обзира што има "мане", зимско рачунање времена је корисније за целокупни организам у односу на летње померање сата, тврде научници.
Као што је познато на зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру и тада се казаљка са три сата помери на два сата. Паметни телефони и уређаји, то ураде аутомаски, на нама је само да навијемо ручни или зидни часовник.
Зимска промена времена добро дође, јер имамо могућност да спавамо мало дуже. Ипак, ово навијање сата ремети природне циклусе сна у телу, што утиче на људски организам.
Како промена сата утиче на физичко здравље
Људски мозак има биолошки сат који је познат и као циркадијални ритам и који ради у циклусу од 24 сата, истичу из клинике Мејо. Без обзира да ли добијемо или губимо сат времена од сна, то узрокује поремећај циклуса спавања и неким људима може бити тешко да се прилагоде овим новинама. Поремећен сан такође потенцијално може довести до већег ризика од кардиоваскуларних болести, пише Индипендент Јукеј. Истраживања су такође показала пораст саобраћајних незгода у хладнијим месецима јер се возачи прилагођавају промени времена.
Како промена сата утиче на ментално здравље
Када се сатови врате у јесен, ујутру добијамо додатни сат дневног светла - међутим, то траје само неколико недеља пре него што се дани скрате и излазак сунца постаје све каснији.
Повећан број сати у мраку може довести до лошег расположења и депресије код неких људи, као и умора, болова у мишићима и ослабљених костију због недостатка витамина Д. Могуће је да људи доживаљавају сезонски афективни поремећај, познат као сезонска депресија коју прати лоше расположење, губитак интересовања за уобичајене активности, раздражљивост, осећање очаја и спавање дуже од нормалног.
Зимско рачунање је ипак корисније од лењег
Иако зимско рачунање има "мене", научници сматрају да је корисније за наше здравље у односу на летње.
"Са становишта хронобиологије, зимско време је благотворније јер је у складу са циклусима светлости и таме", објашњава Марија Анхелес Рол де Лама, професорка физиологије. Неке студије показују да, како се повећава светлост и слободно време, тако се повећавају и штетна понашања као што су конзумирање алкохола или дувана. "Са стриктно хронолошке тачке гледишта, зимско време је погодније. Добијамо више светла током наставе и радног времена, што помаже концентрацији, а ноћу је више таме, што нам помаже да заспимо".
Још увек ништа од јединственог рачунања времена
Из Европске уније је пре неколико година било најаве да ће се укинути летње и зимско рачунање времена и усвојити јединствено, али се до сада то није догодило. У Србији је летње рачунање времена први пут је евидентирано 27. марта 1983, а од 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра. Касније је донет закон којим је рачунање времена усклађено са Европском унијом.
