Магазин
Стаљинова мајка, једина особа које се велики вођа плашио
Присан однос са родитељима је неодвојиви део грузијске традиције и културе, коју је велики совјетски вожд Јосиф Стаљин изузетно поштовао. Своју мајку Катарину (Кеке) Стаљин је величао до последњег тренутка, а њен живот, испуњен изазовима и патњом, је за руског државника био веома болна тема. "Боље да си постао свештеник", говорила му је Кеке чак и на самрти, али је Стаљин и даље веровао да је направио прави потез.
Катарина (Кеке) Геладзе рођена је у сељачкој породици шездезетих година 19. века, а као сасвим мала изгубила је оба родитеља, након чега је бригу о њој преузала њена маћеха, Меланија. Током одрастања Кеке је живела веома скромно, а када је стасала, њу је већ чекао "уговорени" младожења, сеоски обућар Висарион, односно на грузијском, Бесо.
Тежак брак са насилником
Недуго након свадбе, Кеке је родила једно дете, затим друго, а убрзо и треће, али је судбина одлучила да од све деце преживи само најмлађи потомак, Јосиф (Сосо) Стаљин. Њега је одгајала практично сама, будући да се њен муж Бесо често опијао и да их је тукао кад год би био лоше воље. Одважна Кеке није дуго трпела и спаковавши своје и ствари маленог Јосифа, одлучила је да би за обоје најбоље било да напусте тиранина. Овакав потез је био веома смео, имајући у виду веома строгу, ригидну патријархалну средину тадашње Грузије.
Радећи истовремено на два посла, мајка је Јосифу пружала сву потребну мајчинску љубав и штитила га попут праве медведице. Васпитавати дечака за њу је био и велики изазов, али је Кеке имала само један сан - да њен Јосиф, када порасте постане познат и, примера ради, уђе у црквене редове.
Стаљин је имао други план, свештеничка каријера му није била на памети
Иако се Стаљин, како је одрастао, трудио да својој мајци испуни сваку жељу, њихово виђење успеха се веома разликовало. Почетком 1900-их година, Јосиф се посветио револуционарној делатности, а комуникација са мајком је бивала све ређа и ређа. Кеке је била веома потресена сваки пут када би до ње дошле вести да је њен син послат у затвор или изгнанство, и сваки пут би себи говорила:"Овога не би било да је отишао у свештенике".
"Кеке је била једина особа на свету које се Стаљин бојао", присећала се његова ћерка, Светлана Алилујева.
Након завршетка револуције, Стаљин се са својом мајком виђао тек једном годишње, када би му посао дозволио да посети отаџбину, а највећи проблем у њиховој комуникацији нису представљали различити погледи на свет, већ то што је за време своје политичке делатности Стаљин потпуно заборавио грузијско писмо! Кеке, са друге стране, никада није знала руски језик, а нарочито ћирилицу, а поверавати писање неком другом уместо Стаљина није била прихватљива опција.
Стаљин се потрудио да својој мајци обезбеди раскошан живот
Дошавши на власт, Јосиф Стаљин се потрудио да својој мајци обезбеди најбоље могуће услове за живот у совјетској Грузији, па је тако 1932. године за Кеке откупио део познатог Воронцовског дворца у Тбилисију, у коме је раније живео царски изасланик. Али, као и свакој мајци, и њој је недостајало да са сином проводи заједничке тренутке, а како би прекратила слободно време, посветила се читању књига. А шта би друго и радила, сама у поседу са неколико соба, од којих је свака била пуста.
Са сином и унуцима, који су сви живели у Москви, Кеке се ретко чула, а због позиције њеног сина у политици, совјетске службе су будно мотриле на то са киме се Кеке дружи и проводи време. Безбедност је била на првом месту, а како нека информације не би "процуриле", круг њених пријатеља је пролазио кроз озбиљну селекцију.
"Боље да си постао свештеник"
Последњи сусрет Стаљина са његовом вољеном мајком одиграо се управо у Воронцовском дворцу, давне 1935. године, када је државник дошао у једну од ретких посета домовини. И тада, као и увек, Кеке је покушавала да свом сину стави до знања да је изабрао погрешан пут.
- "Шта си то постао, Сосо?, упитала га је Кеке.
- "Нешто попут цара", узвратио је поносно Стаљин.
- "Боље да си постао свештеник", тужно је одговорила старица.
Две године касније, Кеке је преминула од упале плућа, а Јосиф је ту вест примио веома емотивно. Ипак, на сахрани се руски државник није појавио због посла који га је везивао за Москву. У његово име стигао је само венац са кратким натписом "Од Јосифа Џугашвили".
Информације о смрти његове мајке се по наређењу Јосифа Стаљина нису објављивале у медијима, а њени посмртни остаци су сахрањени у тбилиском пантеону Мтацминда, где су на вечни починак испраћене и друге познате личности Грузије.
