Магазин
Како је пас Лајка постала космонаут, херој и прво живо биће изван Земљине орбите
На данашњи дан пре пуних 66 година, четвороножни херој руске космонаутике, пас Лајка, полетела је у свемир у Спутњику-2. Њен лет забележен је у историји и као први лет изван Земљине орбите у коме је учествовало једно живо биће, а њена трагична судбина је и данас синоним за жртвовање зарад науке и космонаутике.
Трећег новембра давне 1957. године, пре тачно 66 година, са космодрома Бајконур у свемир је лансиран други по реду вештачки сателит, Спутњик-2. На њему се налазила и Лајка, која је у историји остала упамћена као прво живо биће које је напустило Земљину орбиту.
Како је Лајка постала космонаут
Совјетски космонаути су за своје помагаче готово увек бирали псе, за које су сматрали да су веома уравнотежена и сарадљива бића, а посебну предност су давали псима луталицама. Они су увек били посебни - мање размажени од расних паса, склонији дресури и много сналажљивији, што је било од нарочите важности за пројекте овог типа. Лајка је, као и сви други кандидати за лет у свемир, пронађена на московским улицама.
Припреми пронађених паса за лет у свемир руски космонаути су приступали са посебном пажњом, а читав процес је трајао месецима. Пас је био потпуно спреман за лет тек када би сасвим мирно могао преседети 20 сати у скученом кавезу без икаквих промена понашања и расположења. Како се приближавало време лансирања Спутњика-2, тако се и круг кандидата за лет у свемир све више и више сужавао. На крају, у најужем избору су се нашла три пса: Албина, Лајка и Муха.
Албина је већ два пута учествовала у суборбиталним летовима, али је у том тренутку била скотна, па су њу одлучили да оставе као "план Б". Муха је била "фелерична" - имала је благо покривљене предње шапе, због којих би на сликама изгледала мање лепо. И тако је одлучено да у свемир полети Лајка, две године стара "мешанка" дивног карактера и погледа пуног радозналости.
Лајка је човечанству отворила врата космоса
Трећег новембра 1957. године у 7 часова и 28 минута по московсков времену, са космодрома Бајконур, Лајка је кренула на пут без повратка. У кабини у којој се налазила био је и посебан илуминатор, кроз који су чланови посаде с времена на време пратили њено стање и комуницирали са њом. У моменту изласка изван Земљине орбите, Лајкина капсула се, како је и било планирано, одвојила од ракетног носача и отпочела историјски лет око Земље.
У почетку, све је било у савршеном реду - Лајка је, као права вешта космонауткиња, мирно седела и радознало пратила звукове ракете. За време прва три круга око Земље, сви показатељи су били перфектни, међутим, када је Спутњик-2 започео свој четврти круг, систем је приказао грешку - проблеми са одржавањем влажности у кабини у којој се налазила Лајка. Температура је почела да се подиже јако брзо, а већ на почетку петог круга око Земље износила је 41 степен Целзијус. Свима који су са Земље пратили Лајкину мисију било је јасно да је у том тренутку наступила њена смрт.
Лајка је имала посебну мисију - да истражи могућности боравка у свемиру
Основни задатак Лајкиног лета био је да се истражи могућност боравка живих бића у свемиру током дужег временског периода. План је био да у космосу борави пуних недељу дана, а у току припрема космонаути су знали да се она са мисије неће вратити жива - у то време није постојао повратни механизам који би капсулу вратио на Земљу.
"Знали смо да ће умрети током лета, у то време није било начина да је вратимо. Отишла сам да је посетим, замолила је да нам опрости и плакала сам док сам је последњи пут мазила", рекла је Адилија Котовскаја, чланица тима научника који је припремао Лајку за лет у свемир.
Иако се Лајкин лет завршио изузетно трагично, мисија је била испуњена - она је била доказ да је боравак живих бића изван Земљине орбите могућ и током дужег врменског периода. Данас се у склопу Института војне медицине у Москви налази и споменик Лајки, која је жртвовала свој живот како би људима отворила врата космоса.
