Магазин
Алексејевне и Фјодоровне: Тајне средњег имена руских царица
Уколико погледамо династију Романов, можемо уочити једну законитост, а то је да су скоро све руске императорке биле Фјодоровне или Алексејевне. Али, како су оне добијале средње име, "очество" (у руском језику се поред имена користи и име оца) ако су махом биле све немачког порекла? И због чега су најчешће добијале баш ова два?
Први руски император Петар I не само да је Русији отворио врата у Европу, већ и обрнуто, Европи у Русију, и то ни мање ни више него преко сопствене династије и царског двора. Династија Романових је била невероватно богата и утицајна, а свака европска принцеза је маштала да се уда за наследника руске царске круне.
Свака европска невеста је морала да узме нешто од Романових
Традиција бирања невеста за наследнике руског престола постоји још од владавине првог руског императора, који је своме сину Алексеју за жену одабрао немачку принцезу Шарлоту. Од тада, ова пракса се усталила и међу наредним престолонаследницима.
Међутим, како су европске принцезе биле друге вере, пре венчања са императором или наследником руског трона, оне су морале да приме православну веру, а самим тим и промене име. Тада су, уз традиционално руско име као што је Александра, Марија, Јелисавета или Катарина, оне добијале и очество.
На руском престолу је било чак 11 императорки. Неке од њих су биле на трону руске империје самостално, а неке носиле титулу супруге руског монарха. Међутим, од њих 11, само су две биле руског порекла - Јелисавета Петровна (ћерка Петра I) и Ана Ивановна (нећака Петра I) - све остале су дошле са европских дворова.
Марије и Александре Фјодоровне
Оне императорке које су при крштењу добијале очество Фјородовна (а било их је укупно четири: две Марије и две Александре) су ово име оца добиле у част Фјодоровске иконе Богородице, која је била светиња дома Романових. Све четири императорке Фјодоровне су оставиле значајан траг руској историји, али су се две посебно истакле: једна од њих, Марија Фјодоровна, супруга Александра III, је била прва руска царица која је урадила пластичну операцију, а друга, Александра Фјодоровна, супруга Николаја II, је у историји остала забележена као последња руска императорка.
Према предању, Фјодоровска икона Богородице се појавила у 13. веку, захваљујући оцу Александра Невског, који јој је и дао овакво име. Касније је она пренета из Успенског сабора у дом Романових ради давања благослова 16-годишњем Михаилу Фјодоровичу, који је тада ступао на трон, након чега је постала део православне традиције царске породице.
Катарина, Јелисавета и Наталија Алексејевне
Супруга Петра I, Катарина I, није била Рускиња - Пољакиња чије је право име Марта Скавронскаја, а тек је по преласку у православље променила име и постала Катарина Алексејевна Михајлова. Овакво име оца (Алексејевна) је Катарина добила по свом куму, царевићу Алексеју Петровичу.
Међутим, очество се у династији Романових није нужно добијало по мушкој линији. Примера ради, Катарина Велика, односно Катарина II, је своје име Алексејевна добила управо у част Катарине I, која је (логично) била Алексејевна.
Касније су и супруга Павла I, Наталија Алексејевна, и супруга Александра I, Јелисавета Алексејевна, на исти начин добијале своје очество, само овог пута, у част Катарине II, која је свом сину, односно унуку, бирала супруге и наследнице руског трона.
