Магазин
Бурнаут синдром доспео на листу дијагноза
Бурноут синдром доспео је на званичну листу дијагноза приручника коју је издала Светска здравствена организација (СЗО). Од првог јануара 2022. године, ову одлуку требало је да почну да примењују све државе чланице СЗО. Док су неке суседне државе усвојиле ову иницијативу, у Србији још увек чекамо на званичну потврду.
Бурнаут синдром или синдром изгарања јавља се као одложена реакција на хронични стрес на послу и све је чешћа реалност запослених широм света. Последица је, не само претеране количине посла, него и лоших међуљудских односа, честих конфликта, демотивације и неусклађености амбиција са описом посла.
Да постоји оправдан и реалан разлог да се овај синдром стави на листу дијагноза потврђује нам и Међународна здравствена студија "Будућност здравља" која је спроведена 2019. године у девет европских земаља, а која је показала да сваки други Европљанин доживљава хроничну исцрпљеност на послу. Иста студија је показала и да више од две трећине Срба (66 процената), пати од истог овог синдрома. Поред нас, овим синдромом највише су погођени Руси (72 процената) и Пољаци (62 процената).
Израз бурнаут први је употребио психолог Фројденбергер, који је 70тих година прошлог века испитивао професионални живот медицинских радника и описао га као израз психичке и физичке исцрпљености изазване стресом на послу. Данас, услед убрзаног темпа живота и све већих очекивања која су стављена пред запослене, овај синдром се пренео и на све остале професије.
Истраживања су показала да је овај синдром најчешћи код професија које су усмерене на рад са људима. Највише су погођени лекари, медицинско особље, психолози, социјални радници...
Синдром може бити итекако опасан по наше здавље и не долази преко ноћи већ се развија постепено, кроз фазе. У тим фазама, од почетног узбуђења због нових задатака на послу, долазимо до фазе у којој се стрес јавља чешће и почиње да утиче на пословни и приватни живот. Умор је увек присутан, чак и када смо одморни и наспавани. Почињемо да каснимо на посао, правимо грешке, одлажемо обавезе. Нисмо више ефикасни као на почетку и постајемо преоптерећени послом. Проблеме носимо кући и почињемо да се изолујемо и повлачимо у себе. Све ово може бити и пропраћено симптомима као што су промена апетита, пад имунитета, главобоља, висок притисак.
За превазилажење овог синдрома врло је битно да поставимо приоритете у животу и да покушамо да нађемо баланс између приватног и пословног живота. Стручњаци саветују и да успоримо, окренемо се социјализацији и активностима које су нас некада чиниле срећнима.
