Што више коштају бурме, то је већа вероватноћа да ће се пар развести, каже студија
Једна од најпознатијих студија на ову тему је спроведена пре неколико година, а у њој је анализирано око три хиљаде парова. Истраживачи су желели да открију да ли постоји веза између трајања брака и количине новца који је био потрошен на вереничко прстење и венчање.
"Рекламирање које примењује индустрија венчања поспешује веровање да скупо вереничко прстење и екстравагантна свадба представљају симбол љубави или помажу да брак буде успешан," обајшњава за журнал "Рисерч гејт" професор економије и један од аутора студије, Хуго Миалон. Ипак, резултати су показали да скупоцена церемонија не мора да обећава успешан заједнички живот.
Према анализи, аутори су закључили да су мушкарци који су потрошили између 2.000 и 4.000 долара на веренички прстен су се развели у већем броју (1.3 пута више) него они који су потрошили између 500 и 2.000 долара на прстен. Међутим, студија открива и да ако је прстен коштао мање од 500 долара, парови су имали већу вероватноћу за развод.
Дакле, може се рећи да "златна средина" износи цену од 500 до 2.000 долара за прстење, али аутори су нагласили да не би требало да верујемо да скуп прстен обећава сигуран развод, већ само да је добро уважити чињеницу да су велики трошкови овог типа у већини случајева повезани са разводом, без обзира на демографију и приходе парова.
Увек постоји вероватноћа да се парови који потроше много новца на прстење или церемоније једноставно не слажу, али аутори верују да постоји и друго објашњење. "Могуће је да скупо прстење или венчање представља велики финансијски терет за младенце, толико да касније може оштетити однос," објашњава Миалон.
Другим речима, ако се младенци на време не договоре о плаћању и дељењу трошкова, може доћи до фрустрације која може да се "нагомила" и постепено постане велики извор стреса. Што су трошкови око организовања просидбе и венчања већи, то је већа шанса да ће доћи до наведених проблема.
"Велико трошење и фокусирање на материјализам могу бити само начин одвлачења пажње од правих проблема у вези, у чему планирање оваквог догађаја представља добродошао "бег од реалности", објашњава породични терапеут Кристи Чаркотиан за портал "Бетер" (Better). "Ова врста планирања представља велики посао, љубавни пар се бави организацијом, декорацијом, листом гостију, фотографијама... Ово одузима драгоцено време које би требало да проведу заједно, када би требало да међусобно постављају питања која би им помогла да одлуче да ли заиста желе заједно да проведу остатак својих живота."
Сигурно је да церемонија и прстење не могу предвидети будућност брака, али пре доношења одлуке о улагању велике количине новца за ове материјалне симболе брака, можемо се запитати: Одакле долази ова потреба? Да ли имамо финансијску стабилност која нам допушта овакав луксуз, за просидбу/ венчање или је можда у питању нешто друго? Да ли осећамо притисак друштвених норми, да ли нас покреће страх од осуђивања ако немамо "савршен" материјални симбол брака?
Ако можемо пронаћи искрене одговоре на наведена питања, а можемо да приуштимо и желимо да имамо ову врсту луксуза, онда не морамо да се устручавамо. Међутим, ако помисао на новац у овом контексту представља велики стрес, онда би било добро два пута размислити о приоритетима.
Стручњаци препоручују разматрање другачијих начина за трошење новца, који могу бити од велике помоћи не само за финансије, већ и за однос. Док прстен и церемонија могу бити скромни, остатак новца може да се уложи у романтично путовање за двоје, тако да младенци могу да имају савршен медени месец, у коме ће искусити луксузе које би иначе уложили у госте, храну, простор, прстење... На овај начин ће новац помоћи пару да усмере пажњу једно на друго и да заједнички живот започну у хармонији, уместо у стресу (и потенцијалним дуговима).
Ипак, свачији однос, приходи и очекивања за овај "најважнији дан" су другачији, те не постоји књига правила која би требало да се прати. Потребно је да постоји отворена комуникација, разумевање и проналажење компромиса, јер су управо ово најважније ставке које дефинишу однос, које су свакако важне и за добро функционисање брака, а не величина прстена.