"Ваљенка главу чува": Како је руска сељачка обућа освојила срца царске породице, али и модне писте

Ваљенке, катанке, самокатке, весанке, ваљенухе - како све нису називали кроз историју ову обућу од овчије вуне! За ваљенке са правом може рећи да "главу чувају", будући да су у условима сурове руске зиме оне и данас један од омиљених избора. Нарочито у сибирским тајгама и тундрама. Када су ваљенке настале, кроз какве трансформације су прошле не би ли стигле до царског двора и како су се одједном, у 20. веку обреле на модним пистама?

Прве ваљенке су настале још у 4. веку пре нове ере

Веровали или не, настанак првих ваљенок се везује за период 4. века пре нове ере, а о постојању ове обуће у тако давна времена сведоче остаци које су археолози пронашли у вечном леду Алтаја. Народи који су тада живели овде су предиво од овчије вуне користили за прављење обуће, капа и одеће.

Историчари и антрополози сматрају да су управо древни народи који су живели на овој руској територији први "патентирали" обућу обог типа, а да се она тек касније, проширила и на монголске и татарске народе, а затим и на села и градове широм Русије.

Скупа и квалитетна обућа која се поклањала у мираз

Ваљенке су одвајкада важиле за веома квалитетну, а самим тим и скупу обућу, за коју су сељаци морали много да се помуче да их направе или купе. Њихова је вредност била условљена и тиме да је за један пар некада било потребно и неколико месеци израде.

У селима, где су се оне најчешће и носиле, ваљенке су се често користиле као универзална обућа за све чланове породице, а чак су се и преносиле "са колена на колено". О томе колико су оне биле драгоцене у једној породици говори и чињеница да су се поклањале у мираз.

Статусни симбол: Ваљенке стигле и на царски двор

Добар глас ваљенке је пратио свуда и врло брзо се широм Русије прочуло о чаробној обући која греје ноге и у најхладнијим зимама. Логично, за ваљенке су се ускоро заинтересовали и припадници виших слојева друштва. Одједном, оне су постале прави правцати статусни симбол, коме нису одолели чак ни чланови императорске династије Романов!

Ову топлу и удобну обућу је носио чак и руски император Петар I, који је увек захтевао да га по изласку из бање сачекају "шчи и ваљенке". Шчи је, узгред, стара руска чорба од купуса или коприве. Петар I није био једини Романов који је ценио ваљенке - у њима је спас пронашла и Катарина Велика, која је мучила муку са циркулацијом. А императорка Ана Јованова је чак дозвољавала да се ваљенке носе уз свечане хаљине на зимским баловима.

Руске ваљенке - освајачи престижних награда

Средином 19. века ваљенке су почеле да освајају и Европу. Први излазак "у бели свет" је за њих био на међународној изложби у Лондону, где је традиционална руска обућа изазвала веома велико интересовање. Након тога, изложбе су се само ређале.

Беч - 1873. године, Чикаго - 1893., Париз - 1900. године. Златне и сребрне медаље су се само низале једна за другом. Затим се десила револуција која је ваљенке омела у походу на светску модну сцену, али су се ствари нормализовале 1919. године, када су оне поново биле једна од главних звезда међународне смотре у Паризу.

Традиционална руска обућа освојила и модне писте

Међу првима је ваљенке на модну писту "извео" чувени руски модни креатор Вјачеслав Зајцев још 1963. године. Уз ваљенке су тада модели носили и "телогрејке" - постављене памучне јакне чији назив сугерише да су веома топле и да греју тело. Након Зајцева, оне су постале незаобилазни део зимских колекција и других модних креатора.

Можда и најпознатије појављивање ваљенок у јавности се везује за дефиле учесника Олимпијских игара: 2002. године у Солт Лејк Ситију су руски спортисти на смотри носили баш ову обућу. Други најпознатији догађај на коме су ваљенке биле звезде вечери је била Универзијада у Кини 2009. године.